Jedan od najkontroverznijih ljudi iz senke bivše Juge UBIJAO je za Tita, pa umro kao beskućnik

Tajni agent, majstor borilačkih veština, pisac i čovek tragične sudbine, decenijama je izazivao polemike, kako svojim tvrdnjama o delovanju za državu, tako i nasilnim događajima koji su obeležili njegov život, prenosi Dnevno.hr.

Morao da beži iz otadžbine

Rođen u bivšoj Jugoslaviji, Mitrić je karijeru započeo radeći za državu. Prema sopstvenim rečima, obavljao je poverljive zadatke širom Evrope, delujući u interesu države i njenih sigurnosnih struktura.

Ipak, njegov se život, kako je tvrdio, nepovratno promenio kada je odbio da izvrši naredbu o likvidaciji jedne mete. Zbog toga je bio prisiljen da beži iz otadžbine.

Zato je 1973. godine stigao u Holandiju. Umesto sigurnosti, međutim, sačekao ga je događaj koji će zauvek obeležiti njegov život.

Na Božić iste godine, u Amsterdamu je ubio trojicu jugoslovenskih državljana, tvrdeći da su bili agenti poslati da ga likvidiraju. Policija je slučaj tretirala kao mafijaški obračun, dok je Mitrić uporno tvrdio da je reč o obrani i profesionalnom zadatku tajnog agenta koji je delovao pod pokrićem. Sud ga je osudio na 13 godina zatvora.

Život na ivici egzistencije

Boravak u zatvoru Mitrić je iskoristio za učenje jezika i pisanje. Dok je robijao nastala su njegova sećanja na tajni svet jugoslavenske obaveštajne službe, kasnije objavljena pod naslovom “Titov tajni agent” (Geheim agent van Tito).

U knjizi je prikazan kao svojevrsni “jugoslovenski Džejms Bond”, koji je po nalogu države izvršavao zadatke u Francuskoj, Švedskoj, Belgiji i zemljama Istočnog bloka. Tvrdio je da su njegove misije bile usmerene protiv neprijatelja države i kriminalnih struktura.

Nakon izdržane kazne, povratak u Jugoslaviju nije dolazio u obzir. Bio je uveren da bi ga tamo sačekala smrt. Holandske vlasti su ga, međutim, proglasile ”nepoželjnim strancem”, pa je ostao bez prava na posao, socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu i stalni boravak.

Bez obzira, u Amsterdamu je proveo 43 godine, često na ivici egzistencije, ali, kako su svedočili njegovi retki poznanici, sa osećajem dostojanstva i upornosti.

Žalio zbog raspada Jugoslavije

Njegov privatni život obeležila je velika ljubav prema ženi koja mu je bila i najveća podrška. Nakon njene smrti 2006. godine, Mitrićev život je krenuo nizbrdo. Ostao je bez svake pomoći vlasti, te je preživljavao od pisanja knjiga, drama i eseja.

U delima koja je objavio izražavao je patriotizam i duboku bol zbog raspada Jugoslavije.

Tokom 1992. godine, u jeku ratova na Balkanu, razmišljao je o povratku i priključenju srpskim jedinicama, ali na kraju to nije učinio. Umesto toga, iz Amsterdama je slao pamflete i letke u kojima je pozivao na osvetu.

Pri kraju života bio beskućnik

Poslednja godina njegova života bila je posebno teška. Bolestan, bez doma i ikakve pomoći, živeo je na tavanu napuštene školske zgrade u istočnom delu Amsterdama.

Kada su ga slučajno pronašli u novembru 2016, bio je u lošem stanju. Prebačen je u bolnicu, gde je preminuo u 68. godini.

Na pitanje o svojoj prošlosti, jednom je izjavio: “Nisam ubio nikoga. Samo sam likvidirao neprijatelje države i kriminalce”, prenosi Telegraf.