Tanja je nasledila kuću, a kada je bratu bio potreban dom, pustila ga je da se useli: A onda je njegova devojka počela da IZBACUJE USPOMENE NA MAMU

Ovo je njena priča.

"Poštovani,

Nasledila sam majčinu kuću nakon što je preminula. Za mene je to praktično sigurno utočište, i zaista sam želela da je zadržim onakvom kakvom ju je ona ostavila. Kada je moj brat naišao na težak period i trebao je mesto za život, dozvolila sam mu da se useli bez kirije, jer… pa, on je moj brat.

Isprva je sve bilo u redu. Ali onda je počela da dolazi njegova devojka. U početku je bila pristojna, ali vrlo brzo je počela da ostavlja svoje stvari svuda - torbice sa šminkom, odeću, nasumične dekorativne predmete. A zatim je počela i da preuređuje prostor.

Pomerała je stvari moje mame, dodavala svoj stil, kačila stvari po zidovima bez pitanja. Pokušala sam da ostanem smirena i rekla joj: "Hej, možeš li, molim te, da ne menjaš stvari? Ovo mi je i dalje jako lično". Ona se bukvalno nasmejala i rekla: "Opusti se, pa mi smo sad praktično porodica". Kao da preterujem u svojoj vlastitoj kući. Zato sam odlučila da promenim pristup.

Sledećeg jutra napisala sam pismo i rekla da je to nešto što je moja mama ostavila iza sebe. Ništa dramatično, samo da je njena jedina želja bila da se bilo kakve promene u kući prvo dogovore sa mnom. Pročitala sam ga naglas dok je ona bila tamo.

Ne znam šta je kliknulo u njenoj glavi, ali posle toga je rekla mom bratu da kuća "nešto ne valja" i praktično je prestala da dolazi. Nije bilo vike, velikog sukoba, ni drame. Sada mi brat kaže da sam preterala. Ali, iskreno? Ona je tretirala moj dom kao besplatan smeštaj i potpuno ignorisala moje granice.

Osećam da sam je samo podsetila da je ovo moj prostor i da još uvek nosi sećanje na moju mamu. Da sam rekla sve što sam zaista osećala, to bi bila potpuno druga vrsta eksplozije. Dakle… da li sam preterala, ili je ovo bila samo odbrana nasleđa moje mame?", pitala je stručnjaka Tatjana.

Stigao je i odgovor.

"Poštovana Tatjana,

Ne dozvoli da te krivica vodi - porodica zna da izazove osećaj krivice kao niko drugi. Braća i sestre možda mogu da prevrću očima, ali ako znaš da si u pravu, ne dozvoli da te nateraju da sumnjaš u sebe. Možeš da brineš o nekome i da mu kažeš "ne" - ta dva se ne isključuju.

Ne potcenjuj male gestove poštovanja - ljudi ponekad zaborave da je poštovanje navika, a ne predavanje. Vraćanje stvari na mesto, održavanje prostora urednim, priznavanje tuđeg truda - sve to šalje poruku: "Vidim te, ali i ja sam važna". To je mali psihološki podsticaj koji često deluje bolje od reči.

Veruj svom instinktu kada je energija u pitanju. Ako te neko čini nelagodnom u tvom prostoru, obrati pažnju. Tvoj instinkt ponekad primećuje mnogo više nego tvoj mozak. Ne moraš nikome da opravdavaš "ne sviđa mi se ova atmosfera", tvoje osećanje komfora je validno", glasio je odgovor stručnjaka, prenosi Ona. 

Da li je Tatjana ispravno postupila?