Danas slavimo Svetog Andreja Prvozvanog: Veruje se da je iscelitelj bolesnih - evo šta je strogo zabranjeno da radite

Kao prvi Hristov apostol nazvan prvozvani, Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja

Ko je bio Sveti Andrej Prvozvani? 

Bio je apostol Carigrada i Rusije, patron Ruskog carstva i carske porodice Romanovih. Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.

Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, koji su često potom prihvatali hrišćanstvo. Zbog toga je, po naređenju tadašnjeg namesnika, Sveti Andrej razapet na krstu sa kosim kracima i izboden kopljima.

Sve dok nije ispustio dušu, svetac je i sa krsta propovedao i delio narodu pouke. Po krstu na kojem je razapet i danas se kosi krst zove Andrejin.

Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako su i njegove čudotvorne mošti mnogima pomogle. Slavi se kao krsna slava, zbog Božićnjeg posta uvek sa posnom trpezom. Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej je zaštitnik velikih životinja.

Svetog Andreja Prvozvanog kao svog zaštitnika proslavlja i dom Karađorđevića.

Porodica Karađorđević ovaj praznik obeležava od vremena Prvog srpskog ustanka, a uveo ga je vožd Karađorđe koji se zavetovao svetom Andreju 1806. godine, posle oslobođenja Beograda od turske vlasti.

Običaji i verovanja

Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej razgovara sa velikim životinjama i smatra se njihovim zaštitnikom. S njima razgovara, a one su mu pokorne.

Nekada su mečkari slavili Andrijevdan, verujući da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašući na ovoj zveri.

Uoči Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolač - mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku. U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Mečkin dan.

 Po planinskim selima običaj je da mečkinu pobojnicu, deca rano odnesu na “mečkina mesta”, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude i da zato tada ne valja ići u lov na njih. Na ovaj dan valja jesti kukuruz!

Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da je mečke ne bi pocepale. Zbog toga ni danas, u “moderna vremena” ne bi trebalo prati, peglati, ušivati, niti raditi bilo šta sa odećom.