Sutra je Aranđelovdan i crveno slovo: Ovo su običaji koje treba ispoštovati - a evo šta nikako NE SMETE RADITI

Aranđelovdan je obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, što podseća da je dan posvećen molitvi, bogosluženju i smirenju, te da se svakodnevne obaveze podređuju liturgijskom ritmu. U domu to znači tiši govor, izbegavanje svađe, obustavljanje nepotrebnih poslova i posvećenost zajedničkom obroku koji je produžetak molitve, a ne cilj sam po sebi. Crveno slovo je, dakle, znak pažnje: prema Bogu, prema bližnjima i prema sopstvenoj savesti.

Prema crkvenom predanju, Sveti Arhangel Mihailo prvi je stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po tumačenju označava onog koji je kao Bog. Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" vesnik, anđeo. Arhangel Mihailo je na ikoni predstavljen kao borac, sa mačem ili kopljem u ruci.

Arhangel Mihailo smatra se vođom nebeske vojske, borcem protiv tame, ali i čuvarem svake porodice koja ga slavi. Iako se Aranđelovdan tradicionalno obeležava vekovima, pojedina predanja i običaji i danas intrigiraju vernike posebno uvreženo verovanje da se baš na ovaj dan “otvaraju nebeske kapije” i da molitve brže bivaju uslišene.

U narodnom predanju, Arhangel Mihailo je najbliži Božiji ratnik, zaštitnik dobrote i pravde. Smatra se da: štiti dom od nesreće, donosi snagu porodici koja ga slavi, čuva od bolesti i nevolje, “preseca” ono što je loše i otvara put novoj energiji

Mnogi veruju da slavska sveća na Aranđelovdan gori “drugačijim plamenom” kao simbol da se u kuću unosi svetlost i mir.

Aranđelovdan se obeležava u jesen, a prema predanju, svetitelj je dobio brigu o jesenjim i zimskim danima, periodu hladnoće i teškoća. Narod priča da u to vreme Arhangel Mihailo obilazi svet obučen kao prosjak, kako bi ukorio nevernike i pomogao onima u nevolji.

Šta ne treba raditi na Aranđelovdan

Po narodnom verovanju, na Aranđelovdan se treba kloniti: svađa i ružnih reči, donošenja velikih odluka u ljutnji, ogovaranja i započinjanja poslova iz nervoze.

Kaže se da sve što se radi na ovaj dan “ostavlja trag” do kraja godine. Naglasak je na pomirenju, razumevanju i negovanju međusobnog poštovanja.

Tradicionalno se veruje da se na ovaj praznik ne rade naporni poslovi poput sečenja drva, šivenja, kopanja ili bilo kakvih radova koji zahtevaju fizički napor. Dan je namenjen odmoru, molitvi i duhovnoj tišini.

U duhu hrišćanske ljubavi, mnogi na Aranđelovdan pomažu siromašnima i onima u nevolji. Darivanje hrane, odeće ili novca smatra se posebnim blagoslovom. Veruje se da dobro delo na ovaj dan donosi duhovnu nagradu i zaštitu Arhangela Mihaila.

Zašto ljudi veruju da je Aranđelovdan dan kada dolaze preokreti

Mnogi koji slave ovu slavu tvrde da se baš oko 21. novembra dešavaju važne promene pomirenja, nove prilike, iznenadna rešenja problema. Vernici to povezuju sa arhangelovskom energijom i zaštitom.

Bilo da ste vernik ili samo poštujete tradiciju, Aranđelovdan ostaje jedan od najlepših datuma u srpskom kalendaru dan u kojem porodica, svetlost i mir imaju posebno mesto.

Običaji i slavska trpeza

Aranđelovdan je poznat po svečanim običajima koji se prenose generacijama. Najvažniji deo obreda su paljenje slavske sveće, koja simbolizuje Božju svetlost i prisustvo Arhangela Mihaila i lomljenje slavskog kolača, koji predstavlja jedinstvo porodice, blagoslov i zajedništvo.

Hrana na trpezi zavisi od toga da li praznik pada u vreme posta. Ako je dan posni, pripremaju se jela od ribe, povrća i posni kolači. U danima van posta trpeza je bogatija i uključuje meso, pečenje i tradicionalne slavske đakonije.

Molitva i porodično okupljanje

Ikona Svetog Arhangela Mihaila zauzima počasno mesto u domu tokom praznika. Pred njom se pale sveće, izgovaraju molitve i izražava zahvalnost za blagostanje u porodici. Aranđelovdan je i vreme kada se ljudi okupljaju, zajedno ručaju i dele radost i mir praznika. To je dan kada se porodica povezuje u veri i ljubavi.