Lekari objašnjavaju šta se desi "u glavi" kada imate košmar ili loše sanjate?

Stručnjaci za san i neuronauke objašnjavaju da loš san nije samo emotivna „projekcija“ dana, već rezultat veoma konkretnih procesa u mozgu promena u aktivnostima različitih moždanih regija, neravnoteža u neurotransmiterima i poremećen kvalitet sna.

Faza sna u kojoj nastaju loši snovi

Većina živopisnih snova, uključujući i košmare, odvija se tokom REM faze spavanja (Rapid Eye Movement). U toj fazi puls, disanje i cirkulacija su ubrzani, a mozak pokazuje električne aktivnosti nalik stanju budnog uma, navodi se u harvardskoj studiji.

Tokom REM sna, aktiviraju se strukture u mozgu koje pripadaju t. z. „osnovnoj mreži“, mreži koja je povezana s unutrašnjim mentalnim procesima kao što su razmišljanje, sećanje i emocionalna obrada. Upravo u kasnijim REM fazama, kada se ciklusi rem-sna produžavaju, najčešće dolazi do košmara.

Koji delovi mozga „rade“ kod loših snova

Jedan od ključnih aktera jeste t. z. amigdala mala struktura u mozgu koja je središte emocionalnih reakcija, naročito straha i nesigurnosti. Tokom košmara ona postaje preaktivna, dok delovi prefrontalnog korteksa koji bi trebalo da „mirno“ procene situaciju i regulišu emocije, imaju oslabljen uticaj.

Dodatno, neurohemijski nivoi su pomereni: kod loših snova ili košmara primećeni su viši nivoi hormona stresa (npr. kortizola) i pojačana aktivacija simpatičkog nervnog sistema onog koji nas priprema na „bori se ili beži“ odgovor.

Zašto se „pokreću“ loši snovi

Loši snovi mogu biti pokrenuti nizom okidača: stres, trauma, manjak sna, bolest, ili poremećaj spavanja. Tokom sna mozak ne samo da „obrađuje“ informacije dana, već konsoliduje sećanja, filtrira i povezuje nove sa starim podacima. Kada taj proces bude poremećen na primer zbog nedovoljnog sna povećava se verovatnoća za loše snove.

Neuronaučnici na Penn State University upravo rade na istraživanju mehanizama košmara prateći promene u amigdali i prefrontalnom korteksu kod ljudi i životinja kako bi bolje razumeli zašto takvi snovi nastaju.

Kakav je značaj loših snova za mozak

Iako se loši snovi često doživljavaju kao neželjeni i traumatični, stručnjaci smatraju da oni mogu imati adaptivnu funkciju: pomažu mozgu da „obrađuje“ teške emocije, integrira ih i na neki način smanji njihov uticaj.

Međutim, kada su košmari česti i intenzivni, mogu biti pokazatelj poremećaja spavanja ili budućih mentalnih problema studije ukazuju na vezu između ponavljanih loših snova i, na primer, anksioznosti ili depresije.

Šta to znači za vas ako ste sanjali nešto loše

Ako ste prošle noći sanjali nešto uznemirujuće, evo šta se desilo u vašem mozgu:
Vaša amigdala je verovatno aktivirana, pokrenuvši emocionalnu reakciju dok ste bili u REM fazi sna.
Istovremeno, vaša prefrontalna regija mozga koja bi trebalo da „smiri sistem“ bila je manje učinkovita zbog čega ste san mogli interpretirati kao stvaran i traumatičan.

U pozadini, mozak je pokušavao da konsoliduje sećanja i obradi emocije, ali je proces prekinut, verovatno zato što niste imali dovoljno kvalitetnog sna.
Kao rezultat, probudili ste se sa osećajem intenzivne nelagodnosti srce vam je lupalo, možda ste se osećali dezorijentisano ili uznemireno.

Kako sprečiti da loši snovi postanu česti

Iako ne možemo u potpunosti kontrolisati koje ćemo snove imati, postoje koraci koji mogu pomoći:

• Obezbedite dovoljno kvalitetnog sna REM faza traje najduže u kasnim satima sna, pa raniji odlazak na spavanje može pomoći.
• Vodite računa o­ stalim navikama spavanja: kreirajte mirnu i tamnu prostoriju, izbegavajte tešku hranu i kofein blizu vremena za spavanje.
• Ako ste izloženi velikom stresu ili traumi podrška profesionalca može pomoći da smanjite učestalost uznemirujućih snova.
• Loš san često nije samo „loš izbor kreveta“ ili „previše uzbudljiv film pre spavanja“. On je signal da je vaš mozak bio aktivan na nivou koji je prevazišao običnu obradu dana i da mu je potrebna vaša pažnja. Ako se loši snovi ponavljaju, razmislite o promeni navika i, po potrebi, stručnoj pomoći, piše Nova.