SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE: Ovo su običaji i verovanja koje obavezno treba ispoštovati

To je dan kada se pravoslavni narod molitvom, svećom i prisustvom na groblju seća svojih pokojnika i izražava ljubav prema onima koji više nisu među živima.

Na ovaj dan se, po tradiciji, izlazi na groblja, pale se sveće na grobovima najbližih, donosi vino i žito, a ako neko ne može da ode na grob pokojnika, u crkvi se služi pomen i pominju imena upokojenih.

Miholjske zadušnice uvek padaju u prvu subotu pre Miholjdana, i uvek su subotom, jer je po verovanju Hristos dan pre Vaskrsenja proveo u grobu. Subota je tako postala dan sećanja na preminule i molitve za njihov večni mir.

Šta se radi na Miholjske zadušnice?

U hramovima se tog dana služi Sveta liturgija i parastos (molitva za upokojene duše). 

Nakon službe, vernici odlaze na grobove svojih bližnjie, gde čiste i uređuju grobna mesta, te i kade tamjanom. 

Prema drevnom običaju, na grob se donosi kuvano žito i vino, koje sveštenik blagosilja i preliva tokom parastosa ut tihu molitvu za pokoj duša onih koji su prešli u večnost. Žito simbolizuje večni život i vaskrsenje, dok vino označava krv Hristovu i spasenje.

U narodu postoji i običaj da se ostavi deo hrane i sveća „za duše“, što simbolično predstavlja brigu i ljubav prema preminulima.

Kako se ponašati na groblju?

Na zadušnice se ne dolazi radi gozbe, već radi molitve i poštovanja.

Ne preporučuje se glasna priča, smeh ili alkohol, a pogotovo ne preterano izlaganje hrane. Sve što se ponese na grob, treba da bude skromno i sa merom.

Običaj je da se na groblju izgovori molitva.

"Bog da im dušu prosti i upokoji ih gde pravednici počivaju."

Ako ne znate molitve, dovoljno je i tiho se pomoliti ili izgovoriti: „Večan im pomen.“

Pre nego što zapalite sveću, prekrstite se, a ako imate više sveća, prvo ih zapalite za žive, pa za pokojne.

Sveću za upokojene uvek palite u donjem delu svećnjaka, dok se za žive pali u gornjem delu.

U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme, pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet.

Šta ako ne možete da odete na groblje?

Ako ste daleko od mesta gde počivaju vaši najmiliji, u crkvi možete da naručite pomen. Sveštenik će tada izgovoriti njihova imena tokom molitve.
Bitno je da se tog dana setite svojih pokojnika, makar i kod kuće, upalite sveću i izgovorite molitvu za njihov mir.

Zadušnice kroz godinu

Osim Miholjskih, Srpska pravoslavna crkva obeležava još tri zadušnice:

Zimske (Mitrovske) – pred Svetog Dimitrija, u novembru,

Prolećne – uoči Velikog posta,

Letnje (Duhovske) – uoči Duhova.

Sva ta četiri dana imaju isto značenje – da se setimo svojih predaka, jer, kako je rekao Sveti Jovan Zlatousti:

„Pokojnike treba pominjati, jer im pominjanje donosi utehu, a živima – blagoslov.“