Proveo je 33 godine sam na ostrvu jer mu više nije bilo do razgovora sa ljudima: Kad vidite kako je živeo – razumećete ga (VIDEO)

Još 1989. godine njegov katamaran, sa pokvarenim motorom i rasklimanim sidrom, nasukao se na obalu ostrva Budeli, koje se nalazi između Sardinije i Korzike. Ovaj, na prvi pogled, „nesrećan splet“ događaja čuvar ostrva naveo da je došlo vreme da ide u penziju. Morandi je prodao svoj brod i prihvatio novu ulogu – postao je čuvar Budelija.

Trideset dve godine kasnije, Morandi, poznat i kao „italijanski Robinzon Kruso“, bio je jedini stanovnik i zaštitnik ostrva. Međutim, posle decenija tokom kojih je štitio jedan od najlepših delova italijanske prirode, Mauro Morandi je morao da odustane od svoje uloge čuvara. Popustio je pod pritiskom vlasti koje su ga godinama pozivale da napusti ostrvo.

Ostrvo ružičastog peska

Nacionalni park „Madalena“ sastoji se od sedam ostrva, ali Budeli se smatra najlepšim zahvaljujući svojoj Spiaggia Rosa – „Ružičastoj plaži“. Ružičasti ton peska dolazi od mikroskopskih fragmenata korala i školjki, koje su talasi vekovima mrvili u prah.

Italijanska vlada je još početkom devedesetih proglasila Ružičastu plažu mestom „visoke prirodne vrednosti“. Zbog očuvanja krhkog ekosistema plaža je zatvorena za posetioce – tek mali deo ostrva ostao je dostupan. Tako je Budeli, umesto da svakog dana dočekuje na hiljade turista, ostao samo sa jednim stanovnikom.

Posle trogodišnje pravne borbe 2015. godine između jednog biznismena sa Novog Zelanda i italijanske države, sud je presudio da ostrvo pripada Nacionalnom parku „Madalena“. Te iste godine park je osporio i Morandijevo pravo da živi na ostrvu. Javnost je tada burno reagovala: peticiju protiv njegovog iseljenja potpisalo je više od 18.000 ljudi, pa je odluka o proterivanju odložena na neodređeno vreme.

Ipak, 25. aprila 2021. godine, Morandi je na svom Facebook profilu objavio da će napustiti ostrvo do kraja meseca, nakon novih pretnji iseljenjem od strane uprave parka.

„Želeo sam da umrem ovde“

„Nadao sam se da ću ovde umreti, biti kremiran i da će moj pepeo biti rasut u vetar“, rekao je tada Morandi, koji je imao 81 godinu. Verovao je da se sav život na kraju ponovo sjedinjuje sa Zemljom i da smo svi deo iste energije. Upravo to osećanje ga je godinama držalo na ostrvu bez ikakve plate. Stari grčki stoici to su nazivali „sympatheia“ – osećajem da je univerzum jedno nedeljivo živo biće koje je u stalnom kretanju.

Iako nije voleo društvo, Morandi je strasno čuvao prirodu Budelija i tokom leta posetioce učio o ekosistemu i načinu kako da ga zaštite.

„Nisam botaničar ni biolog. Znam nazive biljaka i životinja, ali moj posao je drugačiji. Moj cilj je da ljudima objasnim zašto neka biljka mora da živi“, govorio je.

Bio je uveren da će svet biti spašen od uništavanja tek kada ljudi nauče da doživljavaju lepotu. „Želim da shvate da ne treba samo da gledamo lepotu, već da je osećamo – i to zatvorenih očiju“, govorio je.

Sam, ali ispunjen

Zime na Budeliju bile su prelepe, ali i usamljene. Morandi je često provodio i po 20 dana bez ikakvog ljudskog kontakta. Nalazio je utehu u introspektivi – sedeo bi na plaži i slušao samo vetar i talase.

„Na neki način ovo je zatvor“, rekao je. „Ali zatvor koji sam sam izabrao.“

Vreme je provodio stvarajući – od kleke je pravio skulpture, u kojima je pronalazio skrivene ljudske obrise. Puno je čitao, razmišljao o grčkim filozofima i književnim velikanima. Fotografisao je ostrvo, diveći se kako se menja iz časa u čas, iz sezone u sezonu.

Naučnici su odavno tvrdili da samoća podstiče kreativnost. Navodili su primere pesnika, slikara i filozofa koji su svoja najveća dela stvorili u osami. Ali, kako ističu istraživači, koristi od samoće nisu univerzalne. „Za članove tehnološki razvijenih društava, koji su naučeni da se osamljenost izbegava, ona može biti izvor stresa“, napisao je psiholog Pit Suedfild u knjizi Usamljenost: izvor teorije, istraživanja i terapije.

Ipak, mnoge sekularne i duhovne tradicije širom sveta vekovima su veličale i čuvale samotnjački način života.

Digitalni trag poslednjeg čuvara Budelija

Kada je internet stigao i do ovog gotovo nenaseljenog ostrva, Morandi ga je prihvatio i počeo da deli svoj komadić raja sa svetom putem društvenih mreža. Na taj način želeo je da poveže ljude sa prirodom – verovao je da će, ako im pokaže lepotu, oni naučiti da je čuvaju gde god da se nalaze.

„Ljubav je apsolutna posledica lepote i obrnuto“, govorio je. „Kada volite neku osobu duboko, vidite je kao lepu – ne zbog fizičkog izgleda, već zato što se poistovećujete sa njom, postajete deo nje, a ona deo vas. Isto je i sa prirodom.“

Morandi je preminuo 3. januara 2025. godine.