JEDAN znak otkriva da je neko PSIHOPATA: Dovoljno je samo da ga pogledate

Psihopate kojima je dijagnostikovan antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD) ponekad i sami dele svoja razmišljanja i doživljaje, iako se ona, naravno, razlikuju od osobe do osobe. Prema podacima organizacije Mind, čak troje od stotinu ljudi tokom života razvije ovaj poremećaj.

Nova istraživanja pokazuju da postoji jedan fizički pokazatelj koji nas može upozoriti – pogled. Stručnjaci sa Univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu otkrili su da oči psihopata mogu otkriti više nego što bismo očekivali. Ključ leži u njihovim zenicama – i načinu na koji (ne)reaguju na određene slike i podražaje, piše Ladbible. 

Studija iz 2018. fokusirala se na reakcije učesnika na uznemirujuće fotografije – poput slika osakaćenih tela i agresivnih pasa. Učestvovali su i psihopati i osobe koje nisu pokazivale znakove tog poremećaja.

Kod psihopata zenice se nisu širile prilikom gledanja tih šokantnih sadržaja, što je odstupanje od uobičajene fiziološke reakcije. Kod drugih zenice su se proširile – prirodan odgovor tela na strah ili nelagodu.

Zašto su zenice toliko važne?

Dan Burlei, glavni autor studije s Fakulteta za psihologiju Univerziteta u Kardifu, objasnio je:

- Naši nalazi pružaju fizički dokaz emocionalnog deficita koji je čest kod psihopatskih prestupnika. Zenica se širi kada nas nešto šokira ili uplaši – to je automatska reakcija tela. Činjenica da psihopate nemaju taj odgovor ukazuje na konkretan, merljiv fiziološki pokazatelj njihovog emocionalnog stanja.

Zanimljivo je da se zenice psihopata šire kada gledaju slike koje izazivaju prijatnost, baš kao i kod "nepsihopatskih" učesnika. Ovaj kontrast sugeriše da kod psihopata nije reč o potpunom nedostatku emocija, već o specifičnom deficitu u reakciji na pretnje.

Profesor Robert Snovden, koji je nadgledao studiju, ističe:

- Psihopate mogu da deluju hladnokrvno i hrabro, ali to je lako kada ne osećate strah. Bez emocija koje vas sputavaju, mnogo je jednostavnije donositi radikalne ili opasne odluke.

Profesorka Nikola Grej, forenzička psihologiškinja i klinička supervizorka na projektu, naglašava važnost otkrića:

- Ovo je prvi put da imamo objektivne, fiziološke dokaze emocionalnog deficita koji ne zahtevaju skupu ili invazivnu tehnologiju. Potencijalno otvara vrata novim metodama procjene u kliničkoj psihologiji.”