NAJVAŽNIJI OBIČAJI I VEROVANJA ZA VASKRS: Evo šta svi treba da urade za dobro zdravlje i dobrobit cele porodice

Činom stradanja na krstu, kada bezgrešni Hrist prima na sebe grehe celog ljudskog roda, a potom i činom vaskrsenja, kada pobeđuje smrt koja je posledica greha, uz istovremeno obećanje vaskrsenja svim ljudima, on dokazuje i pokazuje da je Mesija i Pomazanik - spasilac svih ljudi. Bez Vaskrsa hrišćansko verovanje ne bi imalo nikavog smisla. Vaskrs je praznik pobede života nad smrću, dobra nad zlom.

Najveći verski praznik Vaskrs slave svi hrišćani, jer je tada Isus Hrist pobedio najjače Satanino oružje - smrt. Ove godine poklapaju se pravoslavni i katolički Vaskrs. 

Svojim vaskrsenjem Isus je ljudima, kako se veruje, otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.

Na praznik nad praznicima skidaju se dveri u crkvi na oltaru, čime se želi pokazati da je Isus vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela sedmica posle Vaskrsa naziva se Svetla nedelja.

Na dan Hristovog vaskrsenja sa svih zvonika pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i najavljuju dolazak velikog praznika. Porodice sa decom odlaze na vaskršnju službu da bi se nakon toga međusobno pozdravljali rečima "Hristos vaskrse" i "Vaistinu vaskrse".

Kada iz crkve dođu kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Zatim domaćin pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i on potom kadi celu kuću. Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.

Gozba je na taj način bogatija nego inače, pa se na sto iznose ukusne čorbe od povrća ili jagnjetine, jagnjeće pečenje i razna jela od mesa, sarmice od zelja, salate od kuvanih jaja, mladi luk, rotkvice, zelena salata. Cveće koje tog dana ukrašava kuću su zumbuli, narcisi, lale…

Običaji na Vaskrs

- Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.

- Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom.

- Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje.

– Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima, da budu zdrava i rumena.

– U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu.

Taj dan je porodica na okupu uz bogatu trpezu i ofarbana jaja. Postojao je i običaj da se jajima deci trljaju obrazi, i da se ukućani umivaju vodom u kojoj su jaja prenoćila. U vodu za umivanje valja da se stave i dren, bosiljak i zdravac. Ovaj običaj je i dalje prisutan u mnogim seoskim područjima Srbije, ali se veruje i da bi ovakvu vodu odmah trebalo potrošiti, jer ako prenoći može da donese nesreću!

Stariji običaj nalagao je da ne treba jesti jagnjetinu - ukoliko Vaskrs padne pre Đurđevdana. 

Prvo jaje ofarbano u crveno naziva se čuvarkuća, čuvar, stražar, stražnik… Za njega se veruje da ima posebnu moć, pa se zato koristilo u magiji plodnosti, ali i za zaštitu ljudi i ljudskog zdravlja.

Drugi važan običaj, vezan za ovaj praznik, jeste pričešće, koje se, osim u crkvi, obavljalo i u prirodi. Tačnije, u Šumadiji je bio običaj da se pričest obavi u prirodi, jedenjem pupoljka leske ili glogovog lista i ispovedanjem.

U istočnoj i južnoj Srbiji, takav ritual se zvao komkanjem, a tokom njega, pre ručka su se drenove rese, trave zdravca i parčići uskršnjeg kolača potapali u vino. Svi ukućani su morali da piju tu "komku" nakon čega su preskakali sekiru na pragu kuće izgovarajući želje za sreću i napredak.