Da li se kaže Uskrs ili Vaskrs? Teolog RAZREŠIO večitu dilemu među Srbima

Teolog Lazić je za Telegraf objasnio koje bi to običaje trebalo da ispoštujemo tokom Uskrsa.

Kako na početku objašnjava, u narodu se često koristi izraz "Uskrs", iako patrijarsi u svojim poslanicama navode "Vaskršnja poslanica".

"Oba termina su u redu"

- Iako je "Vaskrsenje" preferirani pravoslavni termin, oba izraza imaju svoje mesto u našem jeziku. Lingvistički gledano, oba termina su u redu. "Vaskrs" potiče iz srpskoslovenskog jezika, koji je preovlađivao u Srbiji do sredine 18. veka. Nasuprot tome, "Voskresenije" predstavlja ruski oblik, zasnovan na staroslovenskom, koji se danas koristi u Srpskoj crkvi. Tokom vremena, Srbi su zamenili srpskoslovenski jezik ruskim crkvenim jezikom, što je uticalo na izgovor i upotrebu termina - objašnjava detaljno teolog.

Srpski narodni jezik zadržao je, priča teolog dalje, staro ime "Vaskrs", ali je ono takođe pretrpelo promene, prilagođavajući se govoru naroda.

- U crkvenoj praksi, međutim, zvanični oblik ostaje "VA-skrs", a u kalendaru možemo videti formulaciju "VA-skrsenje Gospoda Isusa Hrista". Crkveni izrazi, poput "VA-znesenje" ili "VA-vedenje", pokazuju kako se tradicija očuvala u svesti vernika - govori još teolog i razjašnjava dugogodišnju lingvističku nedoumicu kod Srba.

Veliki petak najtužniji dan hrišćanstva

Ovom prilikom teolog je objasnio i sam značaj nadolazećeg praznika, pa istakao kako sam Veliki petak predstavlja najtužniji dan hrišćanstva, kada se ne služi liturgija, osim ako se ne poklopi s Blagovestima.

- U tom periodu zvona na crkvama ne oglašavaju, jer ona simbolizuju radost, a dan Veliki petak je obeležen tužnim događajem Hristovog raspeća - objasnio je Lazić, pa dodao kako je farbanje jaja jedan od najznačajnijih običaja ovog praznika.

- Uskršnja jaja obično se farbaju na Veliki četvrtak i Veliki petak, a taj proces prati niz tradicionalnih pravila. Iako su se koristile različite boje, crvena je uvek bila obavezna, simbolizujući Hristovu žrtvu i vaskrsenje. Ovi običaji ne samo da obogaćuju našu kulturu, već i čuvaju sećanje na duboke verske i istorijske korene - priča teolog.

Prema običajima, priča teolog, na stolu stoje ukrašena vaskršnja jaja, a domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani.

- Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takođe "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo - govori on.

Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama, objašnjava teolog, pa govori i o jednom običaju koji spada u stare i jako dirljive, a vezuje se upravo za Uskrs.

Da li ste čuli za ovaj dirljiv uskršnji običaj?

- U nekim našim krajevima sačuvan je dirljiv običaj da se farbana vaskršnja jaja nose na grobove preminulih predaka. To svedoči o narodnoj veri, da su svi ljudi pred Bogom živi, i da umrli naši preci treba da osete vaskršnju radost i slavlje - kaže teolog.

Zanimljivo je i da se prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove Pobusani ponedeljak, govori Lazić, kao i da tog dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom.

- U nekim krajevima ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi jer Gospod vaskrsava za sve nas - kaže na kraju teolog Nebojša Lazić.