Ako u restoranu večerate za 2.000 dinara, koliki BAKŠIŠ ostavljate? Pitanje Srpkinje pokrenulo RASPRAVU

 Večita rasprava među Srbima oko ostavljanja bakšiša ugostiteljskim radnicima ponovo je ugledala svetlost dana na društvenim mrežama.

Obično u našoj kulturi važi pravilo ostavljanja napojnice od 10 odsto od ukupnog iznosa računa, ali i dalje postoje određene dileme.

Bakšiš je uvek jedna od zanimljivijih tema, a posebno poslednjih godina kada u Srbiji vlada inflacija i kada je sve živo poskupelo, pa i hrana i piće u restoranima i kafićima.

- Otišli ste u restoran na večeru i račun vam je, recimo, 2.000 dinara i zadovoljni ste hranom i uslugom. Koliki bakšiš ostavljate? - upitala je jedna devojka korisnike mreže X. 

Logično, njena objava izazvala je veliko intereresovanje ljudi koji su izneli različita mišljenja na ovu uvek aktuelnu temu. Povela se žustra rasprava. Odgovori su se kretali od onih koji se pridržavaju bontona od 10 posto, preko onih koji ostavljaju od 100 do 500 dinara, pa do onih koji smatraju da bakšiš ne treba ostavljati. 

"Mislim da većina ljudi daje na osnovu usluge, a ne na osnovu iznosa. A i nismo mi Ameri gde ide bakšiš 20 posto na iznos računa", napisao je jedan korisnik.

"300-400 dinara - u zavisnosti kako mi se dopalo kako sam uslužena i na koji način", slično misli druga korisnica. 

"10-15 posto prema starim dobrim običajima. Vodite me u taj restoran u kome možemo da večeramo za 2.000 dinara", napisao je treći. 

"Plaćam karticom skoro uvek ali se zato i trudim da imam keša kod sebe bar nešto da bih ispoštovao konobara. Recimo na taj iznos koji si navela ako je usluga dobra bih ostavio 500 dinara", naveo je četvrti. 

"Ja se uvek držim pravila 10-15 posto, što je veći račun manji je procenat (ali ne manji od 10 posto) i nikad bakšiš ispod 50 dinara (npr. za kafu od 250-279 din)", glasi sledeći komentar. 

"10 posto minimum, a najčešće do prvog "okruglog" iznosa.. tipa ako je 2.200, zaokružim na 2.500 ili ako je 2.700 zaokružim na 3.000", odogovor je sledeće korisnice. 

"Minimum 400 dinara to je neka osnovna kultura, bakšiš se podrazumeva u uslužnim delatnostima, svako ko ga ne ostavlja po meni nema ni prava na uslugu. Apsolutno svako, od žene koja vam na fast food kiosku spakuje jelo, do nekoga ko radi u restoranu - 20 posto minimum", smatra jedna žena. 

 "Minimum 200, često i više. Ostavljam veći bakšiš svuda gde znam da dele sa kuhinjom. Čak i u pekari, trafici i slično, gde znam da radnici imaju pravo da uzmu bakšiš", piše sledeći. 

"Treba dati uvek ko koliko može, ali svuda pristaju sami oni da rade za manje plate zbog napojnice". 

"200. Račun plaćam karticom a bakšiš ostavim u kešu".

"Za 2.000 mogu samo sam da idem na večeru. Ostavljam 500 dinar bakšiš".

"Nikad više od 100,00 jer nije konobar spremio hranu.. Uostalom, to je moj stav", smatra jedan. 

"A zašto se stalno spominje taj bakšiš, jel on obavezan, jel sam ja lošiji čovek što ne ostavim bakšiš od onog što ostavi...koliko vas ostavi bakšiš onom seljaku na pijaci i koliko. To ne treba nikoga da zanima, da li će oni uspeti da dobiju neki dinar preko ili ne", zapitao se jedan čovek. 

 "Zašto se konobarima daje bakšiš? Kuhinja je mnogo zaslužnija pa nikada niko ne pošalje u kuhinju. Bakšiš ne dajem zato što konobari ne dele to sa kuhinjom", slično misli i drugi. 

" Ni dinar. Počastiću rado onoga na pijaci ili nekom sličnom mestu, a multimilionskim korporacijama, restoranima i ostalim, koji će i bez mene poslovati sasvim fino, ne ostavljam ni dinar više nego što piše na računu. Izdržavanje konobara nije moja, nego odgovornost poslodavca", smatra treći. 

"Platim račun - toliko", isto misli i još jedan čovek.