Apokaliptično: Dve ogromne crne rupe sudariće se i potpuno uništiti vreme i prostor

Kosmički sudar u nastajanju

U galaksiji udaljenoj 9 milijardi svetlosnih godina, dve ogromne crne rupe su zaključane u kosmičkom plesu koji će se na kraju završiti masivnim sudarom. Ove supermasivne crne rupe, od kojih je svaka stotine miliona puta veća od mase našeg Sunca, trenutno kruže jedna oko druge. Za oko 10.000 godina, one će se spojiti oslobađajući dovoljno enegrije da iskrive prostor i vreme stvaranjem gravitacionih talasa - talasa u tkanju univerzuma.

Dve crne rupe, iako su neverovatno velike, relativno su blizu jedna drugoj.

Otkriće ovih kolosalnih crnih rupa i njihov nadolazeći sudar nije samo spektakl; predstavlja ključni korak napred u našem razumevanju gravitacionih talasa i prirode univerzuma.

Otkriće para crne rupe

Put ka otkrivanju ovog izuzetnog binarnog sistema crnih rupa započeo je 2008. godine kada su Toni Ridhed, astronom sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, i njegov tim počeli da posmatraju galaksije sa aktivnim crnim rupama u njihovim centrima. Posebno su se fokusirali na pronalaženje kvazara - crne rupe koje emituju moćne mlazove energije. Ovi mlazovi, koji putuju skoro brzinom svetlosti, oslobađaju ogromne količine svetlosti.

Jedan specifičan kvazar, nazvan PKS 2131-021, privukao je pažnju tima. Njegov mlaz je pokazao jedinstveni obrazac varijacije svetlosti poznat kao sinusoidni talas, niz vrhova i dolina sličnih talasima nastalim kada se kamen spusti u vodu. Nakon daljeg istraživanja, Readhead i njegov tim su pratili ovaj obrazac do 1981. koristeći podatke iz Veri Long Baseline Arrai-a Nacionalne radio-astronomije. Međutim, nedoslednost obrasca otežavala je potvrdu ponašanja crne rupe.

Sve se promenilo 2021. godine kada je studentkinja Sandra O’Nil ponovo analizirala podatke i otkrila da se sinusoidni obrazac zapravo proteže do 1970-ih sa još većom doslednošću. Ovo otkriće omogućilo je timu da zaključi da je neobičan svetlosni obrazac izazvan kretanjem dve crne rupe koje kruže jedna oko druge, pri čemu je jedna od njih proizvodila fluktuirajući mlaz.

Implikacije za gravitacione talase

Ovaj binarni sistem crnih rupa nudi jedinstvenu priliku za proučavanje gravitacionih talasa. Prvi put koje je Albert Ajnštajn predvideo pre više od jednog veka, smatralo se da je gravitacione talase gotovo nemoguće otkriti sve do 2016. godine, kada su ih naučnici sa LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Vave Opservatory) otkrili po prvi put. Ovi talasi u prostor-vremenu nastali su sudarom dve manje crne rupe, dokazujući Ajnštajnovu teoriju da prostor-vreme zaista može biti iskrivljeno gravitacionim silama.

Međutim, LIGO može da otkrije samo talase iz manjih crnih rupa, veličine nekoliko desetina sunaca. Da bi otkrili talase koje proizvode supermasivne crne rupe poput onih u PKS 2131-021, naučnici se oslanjaju na obrasce poput sinusoidnih svetlosnih talasa koje stvaraju njihovi mlaznici. Ova otkrića bi mogla da otvore nove puteve za razumevanje prirode prostor-vremena i gravitacionih sila koje oblikuju univerzum.

Kao što Readhead opisuje, ovo putovanje otkrića je slično "dobrom detektivskom romanu". Saga o ove dve crne rupe nastaviće da se odvija u narednih 10.000 godina, nudeći astronomima mesto u prvom redu za jedan od najmoćnijih i najzanimljivijih događaja u svemiru.