Amerika "razbija" Google

Retka ponuda za razbijanje Gugla jedna je od opcija koju razmatra Ministarstvo pravde nakon što je istorijskom sudskom presudom utvrđeno da je kompanija monopolizovala tržište onlajn pretrage, tvrde izvori Blumberga.

Taj potez bi bio prvi pokušaj Vašingtona da ukine neku kompaniju ili barem deo njenog poslovanja, zbog ilegalne monopolizacije od neuspešnih pokušaja da se razbije Microsoft Corp. pre dve decenije. Manje ozbiljne opcije uključuju prisiljavanje Gugla da deli više podataka sa konkurentima i mere koje sprečavaju da stekne nepravednu prednost u proizvodima veštačke inteligencije, rekli su izvori koji su tražili da ne budu anonimni.

Bez obzira na to, vlada će verovatno tražiti zabranu vrste ekskluzivnih ugovora koji su bili u središtu njenog slučaja protiv Gugla. Ako Ministarstvo pravde nastavi sa planom za raskid, najverovatnije jedinice za otpuštanje su Android operativni sistem i Guglov veb pretraživač Chrome, kažu. Zvaničnici takođe razmatraju pokušaje da iznude moguću prodaju AdWords-a, platforme koju kompanija koristi za prodaju tekstualnog oglašavanja, rekao je jedan od ljudi.

Diskusije Ministarstva pravde su se intenzivirali nakon odluke sudije Amita Mehte od 5. avgusta da je Gugl nezakonito monopolizovao tržišta onlajn pretrage i tekstualnih oglasa za pretragu. Gugl je rekao da će se žaliti na tu odluku, ali je Mehta naredio obema stranama da započnu planove za drugu fazu slučaja, koja će uključivati vladine predloge za obnavljanje konkurencije, uključujući i mogući zahtev za raskid.

Akcije Alphabeta su pale za čak 2,5% na 160,11 dolara u trgovanju nakon radnog vremena pre nego što su izbrisale neke gubitke.

Portparol Gugla je odbio da komentariše mogući pravni potez. Portparolka Ministarstva pravde takođe je odbila da komentariše.

Prisilni raspad Gugla bio bi najveći od američkih kompanija otkako je AT&T reformisan 1980-ih.

Mehtina odluka usledila je nakon presude kalifornijske porote u decembru koja je utvrdila da je kompanija monopolizovala distribuciju Android aplikacija. Sudija u tom slučaju još nije odlučio o oslobađanju. Federalna trgovinska komisija, koja takođe sprovodi antimonopolske zakone, podnela je zahtev u tom slučaju ove nedelje i navela u saopštenju da Guglu ne bi trebalo dozvoliti da "ubire plodove nelegalne monopolizacije".

Gugl je platio čak 26 milijardi dolara kompanijama kako bi njihov pretraživač postao podrazumevani na uređajima i u veb pretraživačima, a 20 milijardi dolara od toga je otišlo Apple Inc.

Pristup podacima

Druga opcija bi zahtevala da Gugl proda ili licencira svoje podatke rivalima, kao što su Microsoftov Bing ili DuckDuckGo. Mehtina presuda je pokazala da Guglovi ugovori osiguravaju ne samo da njegov pretraživač dobije najviše korisničkih podataka - 16 puta više od njegovog sledećeg najbližeg konkurenta - već taj tok podataka takođe sprečava njegove rivale da poboljšaju svoje rezultate pretrage i da se efikasno takmiče.

Nedavno usvojena evropska pravila o digitalnom čuvaru vrata nametnula su sličan zahtev da Gugl neke od svojih podataka učini dostupnim pretraživačima trećih strana. Kompanija je javno rekla da deljenje podataka može predstavljati zabrinutost za privatnost korisnika, tako da čini dostupnim samo informacije o pretragama koje ispunjavaju određene pragove.

Zahtevanje od monopolista da dozvole rivalima da imaju neki pristup tehnologiji bilo je rešenje u prethodnim slučajevima. U prvom slučaju Ministarstva pravde protiv AT&T-a 1956. godine, kompanija je morala da obezbedi besplatne licence za svoje patente.

U antimonopolskom slučaju protiv Microsofta, nagodba je zahtevala od tehničkog giganta iz Redmonda u Vašingtonu da neke od svojih takozvanih interfejsa za programiranje aplikacija, ili API-ja, besplatno učini dostupnim trećim stranama. API-ji se koriste da bi se osiguralo da softverski programi mogu efikasno da komuniciraju i razmenjuju podatke jedni sa drugima.