Za razliku od pčele, osa može da ubode više puta: Kako bol i otok da budu manji?

Međutim, i pored činjenice da ovih insekata u letnjim mesecima ima više nego inače, važno je da se zna da one ne napadaju čoveka tek tako.

Naime, pčela napada samo kada je ugrožena, i tada gubi žaoku i umire. Stršljen napada veoma retko, uglavnom kada brani svoje gnezdo i njegov ujed je najbolniji jer je i žaoka najveća.

Ose su u hibernaciji tokom zimskih meseci, u aprilu se bude, a tokom jula, avgusta i septembra su najaktivnije i ima ih najviše, pa je verovatnoća od njihovog uboda i najveća. Stučnjaci kažu da osa neće ubosti nekog ukoliko miruje, šanse rastu u jedino slučaju kada proceni da je njena bezbednost ugrožena.

Takođe, lekari kažu da su oprez i brza reakcija nakon ujeda važni za sve. Čak i oni koji nisu alergični, ukoliko ih insekt ubode ili ujede na nezgodno mesto, poput unutrašnjosti usne duplje ili jednjaka, mogu da nastradaju.

Različite reakcije na ubod - od crvenila i svraba do gubitka svesti

Doktorka Hitne pomoći u penziji Radmila Šehić objašnjava za Euronews Srbija da je za ose i pčele tipičnije da ih ima više u gradskim sredinama, pa je rizik od napada tu izvesniji, dok veći rizik od napada stršljena postoji u seoskim sredinama gde se oni mahom nalaze na pašnjacima.

- Ubod je nezavisno od toga ko je od njih to uradio bolan i nije, kao kod krpelja, neprimetan. On može da bude bezazlen, ali može da dovede i do toga da vam je život ugrožen - kaže dr Šehić.

Kako dodaje, u zavisnosti od čoveka i sama reakcija na ubod je drugačija.

- U najvećem procentu slučajeva su u pitanju lokalne kožne alergijske reakcije kao što su lokalne promene na koži koje se manifestuju crvenilom na mestu uboda ili otokom koji može na dodir da bude čak i bolan. Takođe, ako se to mesto inficira, može da dođe i do povišene temperature kože, povećanja okolnih limfnih žlezda, i to se objašnjava kao prva odbrana organizma - kaže dr Šehić i dodaje da je to i najčešća alergijska reakcija.

Na pitanje kako tretirati ovakve ubode, kaže da je najbolje staviti hladnu oblogu kako bi se smanjilo širenje otoka i smanjio bol, jer se na taj način, objašnjava, zamenjuje anestetik. Nakon toga, dodaje, bilo bi dobro da se stavi odgovarajuća krema.

- Mnogo ređa, ali na žalost može da bude kobnija, jeste druga faza, odnosno lokalna alergijska reakcija. To se dešava na mestu gde je rastresito tkivo, kao što je na primer usna ili unutrašnja strana jezika. Nekada se desi da se osa popije zajedno sa sokom ili da se pojede uz hranu. Kada na takvim mestima osa ujede, otok se širi velikom brzinom. Nezavisno od toga da li ste alergični ili ne, važno je da se odmah deluje jer postoji rizik da se zbog otoka zatvori disajni put - objašnjava dr Šehić dodajući da je u ovom slučaju važno da se odmah reaguje i da se ode lekaru, nezavisno od toga da li je osoba alergična ili nije.

Treća vrsta reakcije, kaže dr Šehić, jeste anafilaktički šok koji je sistemska alergijska reakcija koja potencijalno može biti i životno ugrožavajuća i zavisi od toga koliko je insekata napalo osobu.

- Što je veći broj uboda, to znači da se u organizam unosi i veći broj toksina. Takođe je opasno ako je mesto uboda blizu disajnih puteva. Tu dolazi do zaista brutalnog pada krvnog pritiska, do urušavanja kompletnog organizma, nastaje i gušenje, osoba se brzo obezdani i kod ove reakcije napadnuti su i srce i bubrezi, i svi veći organi. Važno je da se što pre da antišok terapija - kaže ona.

Zbog toga je, naglašava dr Šehić, važno da ljudi kod sebe imaju lekove koji mogu da deluju kao prva pomoć, a da se nakon toga odmah ode u najbližu ambulantu za dalji tretman.

- Terapija podrazumeva davanje adrenalina, onda kortikosterioidna terapija i antihestaminske terapije. Zbog oporavka organizma je potrebna i infuzija. Zato je važno da se što pre ode lekaru. Ta osoba mora onda da se prati makar mesec dana i da se proverava njeno stanje - rekla je ona.

Narodni lekovi

Međutim, osim ukoliko niste alergični na ubod, većina ljudi može sama da sanira posledice. Naime, nakon što se ukloni žaoka i ispere bolno mesto važno je da se ono detaljno očisti jer se time mogu ukloniti sve bakterije ili otrov, piše Večernji.hr.

Led takođe može da pomogne i preporučuje se da se stavi u tanku krpu koja bi nakon toga trebalo da stoji na mestu uboda od 30 do 60 minuta u intervalima od po 10 minuta. To pomaže i da se smanje oticanje i bol.
Kako piše Helathline, med takođe može da pomogne u zarastanju rana i prevenciji infekcije. Mala količina meda koja bi na mesto ujeda trebalo da deluje oko jedan sat.

Pasta napravljena od sode bikarbone i vode takođe može da pomogne. Veruje se da soda bikarbona može neutralisati pčelinji otrov, smanjujući svrab i oticanje.

Takođe, jabukovo sirće može da pomogne i u ovom slučaju. Potrebno je da se razblaži sa vodom i da se rastvor nanese na mesto uboda i da odstoji najmanje 15 minuta.