Mirko bio na vratima Reala, pa tužna sudbina

Mirko Šarić bio je jedan od najboljih argentinskih omladinaca - igrao je u argentinskom prvoligašu San Lorencu, krasio ga je izvanredan talenat, a istovremeno je mogao da se pohvali zavidnom figurom i lepim licem koje je žene bacalo na kolena. Izgledao je kao da je upravo došao sa snimanja holivudskog filma - svi su znali ko je, svi su ga pozdravljali, svima se odazivao, i u stopu sa ga pratili uzdasi ženske publike.

Igrao je na reprezentativnom nivou; zaigrao je za mladi tim Argentine i očekivalo se da će vremenom zauzeti mesti i u seniorskoj reprezentaciji. Već u 20. godini španski gigant Real Madrid želeo je da ga dovede u svoje redove, a procenjivalo se da vredi oko deset miliona dolara. Bio je levonogi, svestrani vezista, elegantan u igri, u dodavanju, u hodu, piše "Clarin.com". U periodu od 1996. do 2000. igrao je fudbal na vrhunskom nivou i sve je ukazivalo na to da ga čeka ozbiljna karijera.

Niz nesrećnih događaja doveo do samoubistva

Ipak, vesti o kraju njegovog života nisu završile na sportskim stranama, već u odeljku crne hronike. U 21. godini, mladić koji je vredeo milione i imao lice Apolona, obesio se u podne, 4. aprila 2000. godine u svojoj kući u naselju Flores. Njegova majka Ivana otišla do je sobe svog sina na gornjem spratu kuće, rekla mu da će spremiti doručak, a potom ga je nekoliko minuta kasnije ponovo potražila nakon što nije silazio niti se odazivao na njene povike. Sina je pronašla mrtvog - obesio se čaršavom vezanim za gimnastičku šipku koju je imao u sobi kako bi vežbao kod kuće.

Šta je dovelo do ove tragedije? Mirko je u decembru 1999. doživeo tešku povredu kolena usled koje se veoma dugo oporavljao i koja ga je držala van terena. Pad karijere je bio veliki udarac za njega, pa je počeo da pati od depresije, a događaji na emotivnom planu su istoj snažno doprineli.

Naime, fudbaler se zabavljao sa lokalnom devojkom, koja mu je saopštila da je trudna - bio je srećan, a vesti je proslavio sa porodicom, prijateljima, kolegama iz kluba... Ipak, postojao je problem; njegova majka verovala je da on nije otac deteta, a i sam je imao određene sumnje - vreme začeća se poklapalo sa njegovim odsustvom. Naime, beba je začeta u trenutku kada je bio u Japanu sa reprezentacijom Argentine. Na kraju je uradio DNK test - ispostavilo se da je otac deteta zaista neko drugi i da ga je voljena devojka lagala. Ova drama ga je slomila. Martin Šarić je svojevremeno priznao da je njegovog brata tuga koje nije mogao da se reši dovela do odluke da napusti ovaj svet koji mu se više nije dopadao.

"Da je dečak bio njegov ne bi se ubio"

- Zabavljali su se skoro godinu dana. Izlazio sam u grad i viđao sam je s drugim mladićima. Pričao sam s Mirkom o tome, puno smo se svađali. Razumeo sam da je zaljubljen, ali kao brat morao sam da mu kažem istinu, iako je bolelo. Svakako, on je i sam sumnjao, jer se vratio iz Japana gde je igrao za mladu selekciju Argentine, a datumi začeća i njegovog prisustva u zemlji nisu se poklapali - rekao je njegov godinu dana stariji brat Martin.

Njegova majka Ivana za "Infobae" ispričala je da je Mirko bio uveren da će DNK pokazati da je on otac i da je to urado više da nju umiri nego zbog bilo čega drugog: "Platio je bogatstvo za DNK za sebe, majku i bebu. Bio je siguran da je taj dečko njegov. Celu trudnoću bio je uz majku, kada se beba rodila menjao joj je pelene, sve joj je kupovao. Ali, test je bio negativan. Jednog dana me je pozvao i sablasnim glasom rekao: "Mama, dođi hitno kući". Kada sam došla, pokazao mi je rezultate i rekao mi je: "Mama, bila si u pravu!" Isplakala sam more suze. Kunem vam se da nikada u svom životu nikada nisam manje želela da budem u pravu. Volela bih da je taj sin bio njegov jer da je bio, on se ne bi ubio".

"Mirko nije mogao da podnese nepravdu i nije razumeo zlo u ljudima"

Još jedan nemio događaj odigrao je svoju ulogu u lošem mentalnom zdravlju mladog Mirka. Doživeo je manju saobraćajnu nesreću koju je drugi čovek iskoristio da dođe do materijalne dobrobiti. Na dan kada je počinio samoubistvo, Mirko je morao da ide na sud da svedoči o tome.

- Mirko nije mogao da podnese nepravdu. One su ga povređivale. Jednom je vozio auto našeg oca i došlo je do sudara, a čovek iz drugog vozila, videvši da je to Mirko, koji je već bio poznat po igranju u San Lorencu, bacio se na njegov auto. To je uradio ciljano da bi ga tužio za povrede. Moj brat nije mogao da veruje da se to dešava. Nije razumeo te stvari. Živeo je zabrinut i tužan danima - istakao je jednom prilikom Martin za "Clarin".

- Bio je najbolje dete. Uvek pažljiv. Provodili smo dane igrajući fudbal na ulici, grlili smo se, uvek smo bili zajedno, izlazili smo - prisetio se fudbaler hrvatskih korena.