Tradicija na Badnji dan koja se ne prekida

Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.

Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, u nekim krajevima jelovo ili borovo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.

Badnjak se loži sa posebnim poštovanjem, i moli za zdravlje, sreću i mir. Gori do Božića, nagoveštavajući novu svetlost koju donosi vera u Hrista.

Ponegde se veruje i da je naložen badnjak simbol krsta na kome je Isus razapet, a toplina vatre simbolizuje spasenje ljudskog roda do kog će doći zahvaljujući Hristovoj žrtvi.