Slobodno vreme

Direktno.rs

11. 12. 2023. 07:00 6

Zaklan, Guzina... Kako su nastala srpska prezimena?

Neka prezimena nam danas mogu zvučati smešto, ali u vremenu kada su nastala, ona su imala potpuno drugačije značenje

U mestima gde su se rano počele voditi matične knjige i gde je postojala dobra administracija (prostori Austrougarske i Mletačke republike), kao i tamo gde je jako bio izražen plemenski sistem, stara rodovska plemena su se dugo održavala tako što se nisu menjala često.

Međutim, na prostorima današnje uže Srbije prezimena su kasno uvedena i često su se menjala. U današnje vreme nositi prezime je sasvim obična stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obična. Pored onih zvučnih i poznatih Jovanović, Petrović Ilić, Milanović, postoje i ona još zvučnija, a manje poznata srpska prezimena, koja ponekad mogu nositi i pogrdno značenje npr. Ružan, Trtić, Zaklan, Dželatović, Prkić, Prstić, Kasapić, Guzičić, Kurandić…

Prezimena su kod nas najčešće nastajala prema očevom imenu, zanimanju ili nadimku, a ponekad i prema mestu u kojem porodica živi ili iz kojeg se doselila. Na primer, prezimena poput Vračar, Kasapić, Drndar, Svirac, Češljar, nastala su prema zanimanju oca, dok ima i onih danas nama smešnih prezimena, koja su u vreme kada su nastala imala potpuno drugačije značenje, pa je tako prezime Karagaće nekada označavalo čoveka koji nosi crne pantalone, jer su se pantalone tada nazivale gaćama.

Srpska prezimena poput Zaklan, Prdavica, Istinić, Lisičić, Guzina, Šarac su hercegovačkog porekla i najverovatnije su nastala od nadimaka.

O tome kako su nastala neobična prezimena, postoji i nekoliko anegdota.

Prema jednoj, Srbi koji su živeli na prostorima Austrougarske davali su sami sebi smešna imena prilikom popisivanja, jer su na taj način želeli da se usprotive Austrougarskoj vlasti, ali su kasnije bili primorani da ih zadrže, kako ne bi izgubili svu imovinu prilikom promene prezimena.

Prema jednoj drugoj anegdoti, državni činioci Austrougarske su sami zapisivali kao prezimena lične ili porodične nadimke pojedinaca, pa su tako nastali Nepergaće, Dronjak, Krivošija i druga prezimena sa pogrdnim prizvukom.

Tek 1842. godine, naredbom kralja Aleksandra, u Srbiji se uvode prezimena kao obavezan vid identifikacije.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 6

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Ravnopravnost

Zoran Živković [12.04.2024.]




Video dana

Pevanje na kiši

Anketa

Da li će Partizan igrati polufinale Kupa protiv Crvene zvezde?

Rezultati