Pesma koja je posvađala sve narode sa Balkana

Mi u Srbiji je poznajemo i volimo kao pesmu pod imenom "Ruse kose curo imaš", međutim bugarska rediteljka ju je u istanbulskoj kafani čula, dok je za stolom sedela sa Grkom, Albancem i Turčinom. I baš svako je rekao da je pesma njihova i samo njihova.

Autorku je to i inspirisalo da napravi putovanje po svim zemljama i da pita narode šta znaju o tim pesmama.

U Istanbulu, je sve ukazivalo na to da se radi o staroj turskoj pesmi. Priča se da je četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka, kad je u Turskoj počeo da se razvija turizam, pesma s naslovom Üsküdar postala simbol zemlje. Turska verzija peva o nekom pisaru kojeg su žene strašno volele, a po pesmi je šezdesetih godina snimljen i film.

Rediteljka se potom zaputila ka ostrvu Lezbos u Grčkoj. "Izgubio sam stotinu zlatnika", tekst je grčke verzije, "I saznao da ih je pronašla predivna devojka". Grci tvrde da je potekla baš iz njihove zemlje, i to iz Mitilinija.

U Albaniji je pesmu pronašla u skoro sasvim drugačijem obliku - kao ariju koja se u vreme Enver Hodže izvodila u Nacionalnoj operi.

Bosna opet ima svoju varijantu. "Pogledaj me Anadalko" je poznata u celom regionu, a izvodi se i danas.

Naravno da i Makedonija ima svoju pesmu. "Oj Ti Paco Drenovčane", naravno još jedna priča o devojačkoj lepoti, a muzikolozi kažu da ne zvuči kao da je iz Makedonije, jer odudara od ritma na koji smo navikli. Pesma je iz sela Drenovci, koje se nalazi u okolini grada Prilepa.

U Vranju je saznala da je pesma o pevačici, a ne o onoj kojoj se peva. Koštana, koja je Vranjancima pevala početkom XX veka, koju je Bora Stanković kasnije proslavio svojim delima. Po motivima Stankovićeve Koštana, Vojislav Nanović je 1953. godine snimio film Ciganka, u kojem se čula pesma "Ruse kose curo imaš".

Ipak, kako je u svim zemljaama rediteljka rekla da postoje druge verzije, i da drugi narodi svojataju pesmu, u Srbiji je došlo skoro do incidenta, jer su se Srbi naravno našli uvređeni, i krenuli su u malo jaču svađu.

Na kraju je završila svoje putešestvije u Bugarskoj. Tamo se ova melodija svake godine izvodi na planini Strandži gde se na hiljade građana tu okuplja kako bi odali počast palim borcima u borbi za nacionalno oslobođenje. Dakle, ovde pesma nije o ljubavi i lepoti.

Dokumentarac je na osnovu jednog jednostavnog pitanja o pesmi uspeo da opiše život i odnose na Balkanu, gde je sve uvek puno života i ljubavi, dok balon ne pukne i sve brzo okrene na rat i krv.

Pesma nije ni bugarska, ni srpska, ni bosanska, ni makedonska, ni albanska, ni grčka… Ta pesma je balkanska.