Otac Tadej: Nema neoprostivog greha, osim...

Otac Tadej rođen je 1914. u Petrovcu na Mlavi kao nedonošče na vašaru svetog Tome od roditelja zemljoradnika. Govorio je kako je krštenjem preživeo i odrastao uz maćehu nakon majčine smrti. Postao je krojač nakon osnovne škole u Vitovnici te radio u Beogradu, ali se razboleo. Tragajući za duhovnošću, otišao je kod ruskih monaha.

Postao je monah 1935. u Gornjaku, zatim rukopoložen za jeromonaha u istom manastiru. Obrazovao se u ikonografskoj školi u Rakovici, a kasnije rukopoložen za jeromonaha. Tokom Drugog svetskog rata, izbegao je u Rakovicu, a kasnije se vratio tamo kao sabrat. Postao je iguman 1949. u Beogradu, pre nego što se zbog zdravstvenih problema vratio u Braničevsku eparhiju.

Radio je na raznim mestima kao paroh pre nego što je dobio kanonsko otpuštenje za Hilandar. Nakon kratkog boravka, vraćen je u Srbiju, služeći kao paroh i starešina različitih manastira. Na kraju je postavljen za starešinu manastira Pokajnica. Umro je 2003. u Bačkoj Palanci gde je živeo poslednjih godina svog života. Sahranjen je u Vitovnici.

Starac Tadej je bio cenjen među Srbima kao duhovni lider, često povezivan s drugim svetim ličnostima. Bio je duhovnik patrijarha srpskog Pavla, a mnogi su ga smatrali za svetog čoveka. Bio je poznat po svojoj dubokoj molitvi i duhovnom uticaju na ljude.

Manastir Vitovnica nalazi se na obali istoimene rečice, a udaljen je desetak kilometara od Petrovca na Mlavi. Osim groba oca Tadeja, smatra se i da voda sa izvora Svetoga Jovana, uz manastirske zidine, ima lekovitu moć i pomaže u ozdravljenju.

- Ja sam još od detinjstva imao želju da služim Bogu. Ovde na zemlji je sve u svrsi službe. Roditelji služe deci, deca služe roditeljima. Onda sam imao želju da služim Bogu, jer treba služiti onome ko je najveći. Nisam mogao roditeljima to da kažem jer ne bih dobio blagoslov za to. Već kad sam bio punoletan ja sam pošao u manastir. Majka mi je ranije preminula, otac je bio živ i on se nije usaglasio. Kad sam krenuo u monaški čin onda sam i od njega dobio blagoslov. Imao sam želju da saznam cilj našeg života na zemlji. Suština života nije dokazana i ne može da se dokaže. Interesovalo me kakav je bio život ljudi koji su Bogu predano služili. Savršenstvo hrišćanskog života je krajnje smirenje. Monaška služba je životni primer plemenitosti i svetosti. Mi na zemaljskoj kugli malo imamo primera. Kada vidimo osobu koja je mirna, tiha, krotka, koja ne zna da se ljuti i sve prašta, sve poklapa ljubavlju, takva osoba je životni primer. Savladati zlo ne može se zlom, samo ljubavlju. Svaka smirena i krtoka duša je životni primer.

Ovo su neke od murdih misli Oca Tadeja:

"Nema greha neoprostivog osim greha nepokajanja."

"Ako su nam misli mirne, tihe, plemenite i krotke i život nam je takav."

"Ako obraćamo pažnju na okolnosti u kojima se živi, mi ulazimo u misleni krug mira i spokoja."

"Mi nismo svesni svoga života, sav posao na zemlji i u vasioni je božanski posao. A mi, ustvari, radimo rezervisano. Rezervisanost znači da nije iskrenost. To niko ne podnosi, pa ni Bog. Da li je osoba dobra ili ne, savesna ili nesavesna, pobožna ili ne, ona će sama za to odgovarati. Tako da treba sve od srca raditi, bez rezerve."

"Mi svojim mislima privlačimo i odbijamo i prijatelje i neprijatelje. Ljudi malo pažnje obraćaju na to i zbog toga se mnogo strada."

"Od misli sve potiče i dobro i zlo."

"Ako čovek sam sebi ne naškodi, niko mu ne može naškoditi, ni đavo."

"Sami smo mi krojači svoje budućnosti. Naš ljudski rod svojim mislima može da poremeti svoj poredak."

"Tempo života je toliko ubrzan da nervni sistem to ne može da izdrži. Onda, mnogo puta nemaju obolenje, al im je misleni centar opterećen. I ne osećaju se dobro. Zbog toga se mnogo strada."