Šta znači kad krstite dete na Ostrogu?

Deca našeg najboljeg tenisera svih vremena Novaka Đokovića, Tara (6) i Stefan (9), krštena su juče u manastiru Ostrog.

Svečani čin obavio je patrijarh Porfirije, uz prisustvo članova familije Đoković i kumova. Kako običaji nalažu, Tara i Stefan su bili u beloj odeći. Novakov kum je Neven Marković, bivši fudbaler koji je sa Novakom odrastao na Banjici.

Novak Đoković nikad nije krio koliko mu znači vera i koliko mu upravo Bog pomaže da stigne do vrha i pobedi sve.

Zbog toga svima je bilo čudno kako to da njegova deca Stefan i Tara nisu još uvek kršteni?

Misteriju oko ove situacije je razrešila Dijana Đoković koja je govorila o tome u emisiji "Dok anđeli spavaju".Prema njenim rečima, njeni sin i snaja žele da deca još malo porastu i shvate šta, zapravo, ovaj čin znači. Dijana kaže da je veoma ponosna na Novaka, piše Lepa i Srećna.

- Svi bi podredili uspeh iznad duhovnog mira. Kod Novaka je jaka velika zahvalnost koju ima. Zahvalan je na svemu što je ostvario, sve je vanzemaljski. On se drži svojih principa i verovanja, to čini čoveka, to čini njega - kazala je Dijana. Ona je naglasila da Novak nosi osveštani krst koji je dobio na Hilandaru, koji mu daje snagu. Proveo je tri dana na Svetoj Gori i to je za njega veoma važno iskustvo.

- On je zaista duhovno biće, krstio se kada je imao pet godina i taj čin shvatio je ozbiljno - kaže majka srpskog tenisera.

- Ima nešto u sebi. Stalno ga pitam kada će da krsti svoju decu, a on mi kaže "kada budu mogli da shvate čin krštenja" .

Krštenje deteta je veliki događaj za svaku porodicu.

Da bi sve proteklo u savršenom redu, dobro je da roditelji znaju čega bi trebalo da se pridržavaju.

Period od Božića do Krstovdana je vreme kada treba izbegavati krštenje jer je tad iščekivano krštenje Isusa Hrista, i označeno je kao kritično vreme..

Takođe, vodi se računa da se krštenje ne obavlja tokom posta i subotom, koji važi za dan posvećen mrtvima

Krštenje može da se obavi u hramovima, manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja, ako je neophodno.Može da se izvrši bilo kog dana, u svako doba dana i noći, ukoliko postoji potreba za tim. Ali ne bi trebao za vreme posta i subotom, jer je subota dan za mrtve.

Naročito je dobro ako se obavi praznikom, da se dete i roditelji tog dana pričeste. Za ovaj svečani događaj treba pripremiti krsnicu – platno bele boje, veličine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od nje se, potom, detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje.

U nekim krajevima je običaj da se dete, kada počne krštenje, zavija u očevu belu košulju, sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simbolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistote. Potrebno je i ulje, po mogućstvu maslinovo, kojim se dete pomazuje.

Kum kupuje sveću u crkvi (može da se kupi nekoliko dana ranije, pa da se ukrasi). Negde je običaj i da se ponesu jedan ili dva velika bela peškira, kao i krstić za dete.Zbog organizovanja svečanog ručka, crkva preporučuje da se krštenje obavi u dan kada se mrsi. Ukoliko se krštenje obavlja uz post, obavezna je posna hrana.

Smatra se da roditelji čine veliki greh ako tada pripremaju mrsnu hranu.Posle krštenja, voda kojom se dete krsti prosipa se na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem, ili u cveće u kući. Kosica koju sveštenik odseče pri krštenju stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.
Običaji i verovanja

– Majke su smatrale da im dete neće otići od kuće ukoliko kosicu koju je sveštenik isekao tokom krštenja čuva zajedno s detetovim pupkom.

– U pirotskom kraju postoji običaj da se posle krštenja dete unese u kuću i nosi se u sobi unakrst u sva četiri ugla, a ako kasnije bude nevaljalo, kaže se da nije nošeno u sve ćoškove.

– Verovalo se da detetu može da se naudi sve do čina krštenja, pa se tačno znalo kada uveče ne sme da se kupa i da se voda od kupanja prosipa na određeno mesto, gde niko neće zgaziti.

– Kad se dete vraćalo kući s krštenja, ima krajeva gde su ga dodavali kroz prozor umesto da ga unesu na vrata, jer nije obavljeno dovoljno magijsko-ritualnih radnji da bi ono bez ikakvih smetnji nastavilo svoj život.

– U pojedinim krajevima, kum bi raspremljeno dete stavljao na očevu košulju zbog verovanja da će tako stalno biti pod očevom zaštitom.

Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac, čija su dela poznata i izvan granica Srpske pravoslavne crkve. Sveti Vasilije iscelitelj je svih nevoljnih i bolnih, koji sa čvrstom verom i ljubavlju dolaze i pristupaju mu kao velikom čudotvorcu i Božijem ugodniku.

Pored pravoslavnih vernika, na grob Svetog Vasilija Ostroškog počeli su da dolaze i muslimani. Poklonici iz svih krajeva i danas dolaze Ostroškom Čudotvorcu u velikom broju iz svih krajeva, bez obzira na veroispovest i nacionalnu pripadnost.

Zato se kraj kivota Svetog Vasilija uznose se molitve i na našem i na stranim jezicima. Mnogi donose decu da krste baš ispred moštiju, a sve popularnije je da dečaci dobijaju imena upravo po čudotvornom svecu.

Najvažnija pravila koja se poštuju još od davnina prilikom posećivanja ove svetinje.

Samo ime „Ostrog“ potiče od starijeg oblika srpske reči „oštar, oštri“ kao jedno od zaboravljenih imenovanja, kojima su stari Srbi i Sloveni uopšte označavali važne mikro- i makro- geografsko-istorijske, a nakon hristijanizacije, i crkveno-istorijske kote svoga postojanja: počevši od „ostroga“ kao „oštrog kraja, konca, roga ili ugla“ i „ostroge“ kao „stuba ili lestvice“ do Ostroga kao „vrha planine i same planine“.

Najstariji pomeni „Ostroga, blizu Onogošta, u Gornjoj Zeti“, čiji se neistraženi tragovi slute u ostacima ruševina na lokalitetu Gradac, nedaleko od današnjeg manastira, nalaze se u poveljama napuljskog kralja Alfonsa Petog iz 1444. i 1454. godine, kao i kod Dubrovčanina Mavra Orbina, u delu „Kraljevstvo Slovena“ iz 1601. godine.

Manastir Ostrog, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, jedan je od najpoznatijih i najposećenijih u Srpskoj pravoslavnoj Crkvi.

Sam manastir je u steni, a put do njega predstavlja malo hodočašće. Do manastira Ostrog mnogi vernici se penju bosi kamenim stepenicama kroz šumu u znak poštovanja svetitelju, a kada stignu, iz manastira se vidi predivno prostranstvo spajanja brda i neba, a sam pogled daje neverovatan osećaj.

Jedno od glavnih pravila kada se posećuje svetinja jeste da svaki vernik treba da pristupa čistog srca u molitvi, u nadi i veri u moć Svetog Vasilija Ostroškog. U manastiru se ljudi mole za zdravlje, svoje bližnje, porodicu, a posećuju ga i pripadnici drugih vera.

Na ulasku u manastir postoji istaknuto i pravilo oblačenja - žene treba da nose suknje i marame, a muškarci pantalone i majice dugih rukava. Poklonici dobre volje, nose i darove monasima, to može biti, kafa, šecer, ulje i drugi darovi, takođe ostavljaju se dobrovoljni prilozi. Vernici nakon poklanjanja moštima Svetog Vasilija Ostriškog, mogu da zapišu na papirićima imena za zdravlje i za upokojene koje monasi čitaju u molitvama.

Postoji staro pravilo koje se poštuje u narodu i koje glasi da sa Ostroga ne smete ništa da uzmete iz manastira, čak ni kamen i cvet. Vernici mogu u manastirskoj prodavnici da uzmu osveštanu vodu i ulje iz kandila.

Po legendi, Sveti Vasilije svake noći obilazi manastir, pa monasi ujutro zatiču crne tragove na čarapama svetitelja. Zato verujući narod koji kreće put Ostroga često, pored ulja i vina, na dar svecu nosi i štrikane vunene čarape. Vernici takođe donose stvari bliskih ljudi koji ne mogu da posete svetinju, ostavljaju ih da prenoće pored kivota, a onda ih nose dragim ljudima.

U manastiru postoji konak kako u donjem tako i gornjem manastiru, ali su u njima često sva mesta zauzeta. Baš zbog toga veliki broj vernika spava napolju ispred manastira i za sve njih su obezbeđena ćebad. Iskustvo mnogih vernika pokazuje da spavanje pod otvorenim nebom na Ostrogu je zaista posebno.

Takođe, postoji verovanje da ne treba pričati da ćete posetiti manastir, a onda da ne odete, već da se u svetinju ide iznenada i bez velikog plana, odnosno kako se veruje - "kada vas Sveti Vasilije pozove".

Ljudi se često pitaju "ko ne sme da uđe u manastir Ostrog", ali ukoliko poštujete pravila ponašanja manastira i pristupate čistog srca, svako je dobrodošao. Ukoliko imate dodatne dileme i duhovna pitanja za putovanje na manastir, razgovarajte sa svojim sveštenikom koji će vam dati potrebne odgovore.

Poznato je da se prema svedočenju vernika u manastiru Ostrog dešavaju čuda i isceljenja, a monasi ta iskustva zapisuju i čuvaju, prenosi Sensa.rs