Na Miholjske zadušnice dve stvari se nose na groblje

Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen.

To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.

Na dan Miholjskih zadušnica red je da se na groblje ponesu dve stvari: kuvano žito i cveće.

Kad je reč o cveću kod nas je običaj da se za pokojne žene uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nosi crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće.

Kupuje se od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizantrma, pa do kala, irisa ili orhideja.

U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.

Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.

Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.

Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.