Ako bi Vučić otišao na odmor – satira Mićka Ljubičića (VIDEO)

Ako me pitate da li volim more, pa ljudi ja se užasavam mora isto kao što se užasavam od mora i ne samo da ne podnosim more, ja ne podnosim bilo koju vodu sem ako se nešto ne gradi na toj vodi. Znam sve čemu služi voda, da se na njoj skupo ograde i još skuplje prodaju stambeni i poslovni prostor, naravno pod uslovom da se sve što je tu, da oni koji su to poručili, budu kažnjeni minimum ministarskim mestom. Ali zašto sam ja protiv svoje volje otišao iz Srbije i došao na ovo odvratno more - pogledajte na šta to liči.

Nisam ja došao ovde da bi vam o tome pričao. Ja sam došao ovde samo zato što i Srbija ima more. Ako me pitate kako to Srbija ima more, pa lepo, Srbija trenutno ima more problema koje nam je ostavila bivša vlast. Samo da mi poremeti Zlatno doba more problema koje sad moram ja sam samcijat da rešavam. Druga stvar, ako sam se u nečemu dokazao i pokazao ovih prvih svojih 10 godina zagrevanja na vlasti, to je da umem jako dobro da plivamo, da plivam u gov... gomili problema, u moru problema, tako da barem građani nemaju o čemu da brinu osim o poskupljenju hrane i goriva, i nestašicama struje na jesen, da i o hladnim radijatorima na zimu i još nekih sitnica.

Ma nije to važno, srećom tu ću svakodnevno biti ja na svojim nacionalnim frekvencijama sa svojim vrelim obraćanjima i obećanjima, spreman da građane zagrejem i nahranim svakojakim golim istinama. Zato sam i omogućio građanima Srbije da i dalje ostanu srećni, da ne kažem Happy, jer budućnost Srbije i dalje ostaje ružičasta da ne kažem Pink, a kad sam već na ovom odvratnom moru koje mi se toliko gadi - neka svi koji me mrze znaju da ja ni ovde ne prestajem da radim. Njima možda deluje da je sve opušteno nekako u Grčkoj, ali nisam ja u Grčkoj, ja sam u grču. Trčim se ovde samo da mojoj Srbiji bude bolje, da moja Srbija ne krvari.

Kad kažem ja - ja to zaista i mislim, onako iz dubine duše. E, zato se ja ne plašim ničega, čak ni da zgazim na ježa jer bolje da ja zgazim ježa i da gazim po ježu kao što gazim po opoziciji, pa neka i krvarim. Bolje tako, nego da krvari moja Srbija ili da daleko bilo građani Srbije završe vodeći ljubav sa ježom i to u leđa pored mene živog, zdravog i naježenog. Ovde sam došao zato što su punjene lignje na izvol'te, sram vas bilo, sram vas bilo. Nisam okusio lignje danima, da ne kažem satima, jer koristim svaki trenutak da vežbam da se nosim sa opozicionim giricama.

A sad ćete da me izvinite jer moram da... Pomisli ste... Da, videli ste uže, videli mene, pa ko veli da ne digne ruku na sebe. Ne, ne, ne, moraću da se žrtvujem, da uđem u mlaku i slanu vodu, ali ne da se brčkam i uživam, da ronim i vadim školjke, kako neki misle, nego da kad sam već tu, malo naučim ribe da plivaju, neće mi biti prvi put da nekog nešto učim. Ali nemojte me pitati kako je došlo do toga da mi čak i ta morska stvorenja ukažu toliko poverenja.

Dajte samo da je preko 60% riblje populacije nemo glasalo za mene i sada me te dodatne ribe gledaju kao u Boga i to ne u bilo kog Boga, nego u samog Posejdona. Mislim, znao sam ja da me poslednjih godina viđenije ribe gotive, ali da će to biti u ovoj meri - nisam mogao ni da sanjam. A opet, kako ide sa njima kad ja gotovo i da ne spavam...

Ne znam da li će smetati što se nisam obrijao, ako bude smetalo dodaj dole u titlu da ne stižem, da puno radim. I ako sam slučajno malo pocrneo - napišite dole puno crnči, to obično pali

Gasi!

Mićko Ljubičić