Dešavanja sa našom energijom u 24 sata: Vrhunac?

Ponoć:

Odsečeni od stabilnog dnevnog ritma, ostajemo sami sa sobom, čak i ako spavamo u krevetu zajedno sa nekim.

Sada se približavamo stanju pre našeg "rođenja"; sami smo, topli i obično skupljeni. Iznenađujuće, naša koža se obnavlja mnogo brže noću nego danju; zbog brže deobe ćelija.

01.00 sat:

Sat ili dva nakon početka spavanja, san je najdublji. Sanjamo noću otprilike svakih 90 minuta, a spavanje može trajati i sat vremena. Dubina sna sa dolaskom jutra se postepeno smanjuje. Onaj ko je budan u to vreme spušta se na najniži nivo aktivnosti koje telo dostiže oko tri sata ujutru.

Tada se dešava najveći broj nesreća i katastrofa izazvanih ljudskim nemarom.

02:00 sata:

Ko ode u krevet kasno, u ovo doba, oseti hladnoću u nogama; protok krvi se usporava. Koža postaje gotovo neosetljiva na ubod igle.

03:00 sata:

Između tri i četiri sata osoba je na najnižoj tački svih fizičkih i mentalnih aktivnosti za šta je delom zaslužan hormon melatonin. Čini čoveka pospanim i labilnim.

Tokom dana, usled delovanja dnevnog svetla, sprečava se lučenje ovog hormona, pa smo boljeg raspoloženja i aktivniji. Jetra počinje da radi jače, a telo bolje podnosi nedostatak kiseonika.

04:00 sata:

Telo prima deo hormona stresa koji se naziva kortizol. Deluje na telo poput baterija koja se punila noću i sada je spremna za dnevne napore. Međutim, u to vreme mnogi pacijenti teško podnose delovanje ovog hormona i za njih je to kritično vreme.

05:00 sati:

Ko zna zašto, ali u to vreme telo luči maksimalnu količinu muškog polnog hormona testosterona. Koncentracija kortizona je šest puta veća od dnevnog proseka.

06:00 sati:

Prisustvo kortizola tada deluje na telo poput budilice. Metabolizam se podstiče u celom telu. Povećane količine glukoze i aminokiselina ulaze u krv. Tako energija i proteini pripremaju telo za svakodnevne napore.

07:00 sati:

Povećavaju se pritisak i telesna temperatura, telo počinje da radi, osoba se aktivira. Sad samo fali doručak kao dodatno gorivo.

08:00 sati:

Žlezde luče najviše hormona.

09:00 sati:

Mozak je najjasniji, ako se pripremate za nastup ili ispit, onda se ponovo zapitajte, a ako dobijete injekcije, neka to bude u devet- nećete imati temperaturu ili vrtoglavicu

10:00 sati:

Telesna temperatura u ovom trenutku dostiže svoj maksimum, a sa njom i sposobnost za obavljanje posla. Ali u ovom trenutku srce je osetljivije na stres, pa radi mnogo brže nego, na primer, uveče.

11:00 sati:

Vreme koncentracije. Napokon se organizam potpuno probudio; umor ga ponovo osvaja kasnije.

12:00 sati:

Fazu vršne aktivnosti prati potreba za odmorom. Oni koji se toga ne pridržavaju mogu da pogreše u radu! Ovaj prelaz iz prve u drugu fazu dana praćen je povećanjem količine želučane kiseline.

13:00 sati:

U ovom času sposobnost za obavljanje poslova smanjuje se i do 20 odsto u poređenju sa dnevnim prosečnim učinkom. 

14:00 sati:

Krvni pritisak i prisustvo hormona i dalje padaju. Javlja se pospanost! Uživali biste u odmoru, najmanje pola sata. U to vreme lokalni anestetici najbolje i najdublje deluju tokom bolnih tretmana. Poseta stomatologu u to vreme je manje bolna nego obično, zubi su najmanje osetljivi na bol u ovo doba dana. Injekcije bola sada rade 30 minuta, uveče samo 19, a popodne samo 12 minuta.

15:00 sati:

Početak nove aktivnosti, faza poletanja. Dobro vreme za učenje i fizičke aktivnosti.

16:00 sati:

Protok krvi i krvni pritisak dobijaju novi zamah. Najbolji rezultati za sportiste. Fabrički radnici sada beleže povećanu produktivnost. U to vreme najbolje deluju lekovi koji smanjuju kiseline u telu.

17:00 sati:

Između pet i šest telo je na vrhuncu aktivnosti, ali i dalje niže od onog ujutru. Pojačan je rad srca, a povećava se potrošnja kiseonika. Vreme je vrlo intenzivnog rada bubrega i bešike, a između 16 i 18 sati naša kosa i nokti najbrže rastu.

18:00 sati:

Telo se priprema za večernji odmor. Sada čovek želi toplinu kuće, sklon je čitanju, razgovoru, hobijima, razmišljanju ili lenčarenju. Pankreas je posebno aktivan.

19:00 sati:

Puls i krvni pritisak padaju toliko nisko da lekari ne preporučuju uzimanje lekova za snižavanje krvnog pritiska u ovo doba dana. Preparati koji deluju na centralni nervni sistem sada imaju pojačani efekat.

20:00 sati:

U telu se javljaju značajne promene, sadržaj masti u jetri se smanjuje, a korišćena krv vraća u srce ili pluća. Lekovi za alergiju i astmu najbolje funkcionišu. Od osam uveče sati do četiri sata ujutro i najmanja doza antibiotika ima najjači efekat, a najbolje vreme za uzimanje antibiotika je u 20.30 minuta.

21:00 sati:

Za probavne organe počinje period odmora. Uspavani stomak i creva dobijaju hranu, ali je više ne probavljaju. Na taj način može doći do oštećenja creva.

22:00 sata:

Sposobnost tela je znatno oslabljena. Oni koji rano ustaju, sada bi trebalo da idu na spavanje.

U krvi u to vreme postoji veliki broj leukocita, belih krvnih zrnaca. Pušači bi trebalo da prestanu da puše, jer u to doba dana sposobnost tela da razgrađuje toksine gotovo da ne postoji!

23:00 sata:

Razmena krvi pada na minimum. Slično je sa pulsom, krvnim pritiskom i telesnom temperaturom. Ovu fazu, naučnici su nazvali - doba parasimpatičkog nervnog sistema. Taj umirujući nerv preuzima komandu nad telom; vreme je za spavanje.

Najvažniji sati:

Pamćenje je najbolje između 21:00 - 23:00 i 13:00 - 16:00.

Koncentracija je najviša između osam i devet sati ujutru, zvukovi i mirisi se najbolje osećaju oko 18 sati.

Umor se najsnažnije oseća oko 14 časova.

Mentalne sposobnosti su na najnižem nivou između dva i četiri sata ujutru.

Najopasniji sati:

Temperatura je najviša od 13 do 15 i od 19 do 21 čas.

Adrenalin je najviši u krvi između 12 i 14 sati.

Insulin je najveći u urinu od 10 do 12 sati, maksimalni krvni pritisak je između 16 i 18 sati, glikemija je najizraženija od 16 do 17 časova.

Akutna trovanja su najjača između 20 i 22 sata.

Moždani udar je najčešći između 16 i 18 sati.

Mortalitet od srčanih bolesti je najveći između 24 i dva sata ujutru.

Mortalitet od zaraznih bolesti između jedan i devet sati ujutru.

Puls je najjači oko 16 časova.

Seboreja je najizraženija u 18 časova.

Rizik od miokarda je najveći između šest i 12 sati