Zavisnost od igrica kod dece: Kada je vreme za brigu?

Problem sa prekomernim igranjem igrica javlja se još od malih nogu i mora da se kontroliše kako ne bi preraslo u ozbiljnu zavisnost kojoj je potrebno lečenje.

Sve je više dece u svetu koja se leče od zavisnosti od igrica

Zavisnost od igrica spada u bolesti zavisnosti, poput kocke, droge ili alkohola. Mnogi roditelji na igrice ne gledaju tako ozbiljno. U našoj zemlji godišnje se hospitalizuje oko tridesetoro dece, a 90% su dečaci. Ono što je primetno jeste da deca već u detinjstvu koriste mobilne telefone, tablete, a kasnije i kompijutere. Oni se navikavaju na online sadržaj već od druge ili treće godine, što je zaista rano.

Sve počinje tako što gledaju crtane filmove ili slušaju pesmice. Njima je to mnogo zabavnije nego da rade nešto drugo. Kako dete raste, ljubav prema uređajima raste. Igra u dvorištu ne deluje tako zanimljivo kao crtani film na tabletu.

Ovim potezom, roditelji “kupuju” malo slobodnog vremena, jer je dete mirno i oni u toku tih sat ili više vremena, mogu da se odmore ili da urade nešto žele. Taj pristup je potpuno pogrešan, jer se deta navikava da mu tehnologija postane deo svakodnevnice i kasnije je jako teško da dete od toga odviknete.

Stručnjaci smatraju da je zavisnost od igrica roditeljski propust

Stručnjaci kažu da sve zavisi od roditelja. Normalno je da se deci dopadne da igraju igrice po ceo dan, ali to im ne treba dozvoliti, jer to utiče na njihov kvalitet života.

Oni bivaju opsednuti dešavanjima iza malih ekrana i neretko se dešava da ne budu prisutni na časovima u školi ili kada želite da razgovarate o ozbiljnoj temi. Granica za lečenje od igrica je 18 godina, jer je tada dete već odraslo i to je jedinstveni program koji ima za cilj da prikaže osobi zbog čega je preterano igranje igrica nezdravo.

"Bolje da je kod kuće, nego da nije tu"

Jedan od čestih odgovora roditelja na pitanje zbog čega su dozvolili deci da toliko vremena provode ispred kompjutera jeste da je bolje da su kod kuće, nego da su po ceo dan na ulici, jer roditelji na taj način smatraju da imaju veću kontrolu, jer znaju šta im deca rade.

Najvažnije je da imate otvoren odnos sa detetom i da ga gradite od detinjstva. Deca brzo rastu, a nekad ni ne primetimo sopstvene propuste.

Najugroženija grupa su tinejdžeri

Tinejdžeri spadaju u najugroženiju grupu, kada govorimo o zavisnosti od igrica. Virtuelni svet nas uvodi u bezbrižno stanje, u kome je sve lepše i šarenije nego u realnosti.

Deca postaju asocijalna, ili nalaze prijatelje najčešće preko mreže. Njima je skroz u redu da se druže preko poruka i preko kamere i nemaju potrebu da mnogo izlaze u grad i da provode vreme sa drugim ljudima.

Njihove navike se takođe menjaju. Deca koja mnogo igraju igrice, kasnije mogu da pate od gojaznosti, proširenih vena i čestih glavobolja. Ono što je primetno jeste da deca izbegavaju da poštuju pravila oko doručka, večere i ručka i češće biraju brzu hranu.

Kako detetu objasniti da ne treba toliko da igra igrice?

Sa detetom treba razgovarati o igricama. Treba kontrolisati koliko vremena provodi za kompjuterom.

Ako primetite da dete preteruje, ograničite mu internet u toku dana. Kazne mogu da budu delotvorne u ovom slučaju, jer sigurno ne želite da dete postane zavisnik od igrica. Vaše dete će vam kasnije biti zahvalno na tome.

Ako je vaše dete nezainteresovano za realnost, ne želi da se igra sa vršnjacima, ocene su mu sve lošije, ne želi da ide na trening, ima slabu pažnju i ništa ga ne zanima, onda je vreme da se zabrinete i porazgovarate sa svojim detetom o igricama, jer one nisu tako bezazlene kao što mislite.

Takođe, savet je da u tom slučaju potražite pomoć stručnjaka.