Sreća proizilazi iz zahvalnosti

Pogledaj u nebo i zahvali se što možeš da se diviš njegovim bojama, jer možeš svojim očima da svedočiš suncu, oblacima, kiši. Što imaš upravo taj blagoslov da vidiš.

Seti se da u svetu postoji puno ljudi koji bi dali sve da su sada na tvom mestu, da vide boju neba, da čuju zvuk kiše. A ti se brineš se o nebitnim stvarima.

Svakome je njegov problem najveći, ali onog trenutka kad postaneš zahvalan i na tim svojim problemima koji te muče, tek tada ćeš postati svestan toga koliko si bogat i da bi neko dao sve na ovome svetu da je okružen upravo svim tim stvarima i blagoslovima koje ti imaš.Sreća proizlazi iz zahvalnosti, a ne iz materijalnog bogatstva za koje misliš da bi te usrećili.

Kad poželiš da izgovoriš rečenicu, "samo da mi je da imam to, samo da mogu da odem negde’, seti se da je to tvoje samo nekome nedostižno u bilo kom smislu. Nekom, tvoje stvari koje imaš, a uzimaš zdravo za gotovo bi značilo sve.

Ali taj neko je opet srećniji možda od tebe koji težiš velikim stvarima. Oni kojima ne treba puno su zapravo najzahvalniji ljudi, a i time i najsrećniji ljudi.

Sreća je u zagrljaju voljene osobe, u osmehu deteta, u mirisu mora i zracima sunca, koje ovog trenutka puno ljudi ne može da oseti. Samo se toga seti sledeći put kad budeš govorio rečenicu, "samo da mi je još ovo" …