Svi smo čuli za reč abrakadabra, ali šta zapravo znači?

Mi ćemo vam otkriti šta znači tj. značenje reči kao i poreklo reči. Kada se danas kaže "abrakadabra", najpre se pomisli na mađioničare, trikove i naivne opsenarske zabavne sadržaje.

Međutim, izgleda da je u prošlosti ova reč imala mnogo veći značaj, iako se ne zna tačno iz kog je jezika potekla. Reč "abrakadabra" vezuje se za magiju. Veruje se da je prvi put spomenuta u delu "Liber medicinalis" rimskog lekara i mudraca Kvinta Serena Samonika, u III veku nove ere. Verovatno je da on nije sam izmislio reč, već da je korišćena znatno ranije i među Rimljanima i među Grcima.

Ovaj rimski lekar navodi da je reč "abrakadabra" lek za nepoznate, smrtonosne bolesti; treba je zapisati na komadu pergamenta, umotati u komad lanenog platna i nositi oko vrata kao amajliju. Pri tome, reč treba ispisivati u redovima, i to svaki put sa jednim slovom manje na kraju, u obliku obrnutog trougla, u kome se u poslednjem redu nalazi samo slovo "a". Verovalo se da ta neobična reč treba da zaštiti od zlih duhova koji izazivaju bolesti i da prizove one dobre, koji imaju zaštitničku ulogu.

Postoji više teorija o nastanku reči "abrakadabra". Prema jednoj, ona dolazi iz aramejskog jezika, od reči "avra kadavra" sa značenjem "stvaram kako govorim".

Prema drugoj, nastala je od grčkog "abraksas" - kako su pripadnici gnostičke filozofije zvali boga, a pomoću grčke numerologije zapisivala se kao 365, to jest, po broju dana u godini. Jedna teorija objašnjava da je "abrakadabra" nastalo od sažimanja reči za Oca, Sina i Svetog duha, od "Ab, Ben, Ruach hakodesh".

Prema nekim svedočanstvima, Rimljani su nosili amajlije poput onih iz teksta Serena Samonika, verujući da one leče bolesti "izvlačeći" ih kroz ponavljanje i skraćivanje reči.

U 17. veku, u "Mučnom putovanju kapetana Edvarda Fentona", Ema Tejlor zapisala je da je izlečeno dve stotine ljudi tako što su im stavljene "abrakadabre" oko vrata, a vek kasnije nešto slično pominje i Danijel Defo u "Dnevniku iz godine kuge".

Iako se takav način "lečenja" izgubio u 19. veku, ostajući u domenu mađioničarskih trikova, koristile su ga pojedine savremene ezoterične organizacije u svojim ritualima.