Nemojte biti perfekcionista: Vodi lošim odnosima

Ana nikada neće zaboraviti trenutak u svom životu kad se prvi put srela sa perfekcionizmom. Bila je 1945. godina, a ona je imala pet godina. Obuzeta uzbuđenjem, potrčala je velikim stepenicama porodične kuće kako bi prvi put posle dugo vremena videla oca. Bio je zatočen u Nemačkoj.

Međutim, on je samo pogledao svoju devojčicu i umesto da je radostan zagrli, prokomentarisao je kako to stoji i zašto joj je jedno dugme otkopčano.
Ovo je odlična ilustracija perfekcionističkog ponašanja - visoki ideali, zaokupljenost detaljima i poteškoće u pokazivanju i prihvaćanju ljubavi.

Perfekcionista nikad nije zadovoljan, sve dok ne postigne cilj, poput izvršne vlasti koja zahteva ekstreman nivo posla. Ili, kao majka koja je besna jer njena deca nisu skroz odlična.- Želeti biti bolji, promeniti se, težiti i dati sve od sebe je u redu, ali verovanje da možeš da budeš savršen stvara napetost i stres. Samo je Bog savršen. Odabir savršenstva kao životnog programa je zamka - pojašnjava Džes Bolvin, psiholog i savetnik za ljudske odnose.

Neka deca od vrlo ranog uzrasta s teskobom ne završavaju domaći jer misle da nisu dovoljno dobra. Ova sklonost često je posledica potrebe da znate da ste voljeni, nesvesne želje da vas priznaju ili da odgovarate društvenom modelu - kaže Bridžit de Baudus, negovateljica Instituta za porodičnu negu (IPEF) u Francuskoj.

Napominje da, ako pokušamo da postignemo savršenstvo, rizikujemo da upadnemo u računovodstvenu logiku, poput dece koja rade sve što je potrebno samo da dobiju nagradu, što vremenom vodi želji i potrebi za kontrolisanjem svega.

- Ako se usresredimo samo na ono što smo uradili ili nismo, a ne uzmemo u obzir ljubav koju unosimo u svoje postupke, onda postoji problem - dodala je.

Nemojte se ljutiti na sebe što niste savršeni, nije niko

Perfekcionističko ponašanje je kao mašina koju ne možemo da isključimo dok se program ne završi. Pedesetpetogodišnja Beatris, svesna je ekscentričnosti koju je nasledila od dede.

- Ne zaustavljam se da bih odmorila sve dok ono što radim nije na nivou na kom mi odgovara. S godinama sam malo smekšala, ali izlazak iz ove navike traje celog života - ispričala je i dodala da perfekcionisti često pate, ali ne znaju kako sebi da pomognu.

Sa perfekcionizmom se borila i 47-godišnja Felisiti, a problema je postala svesna kad je čula svoju decu kako pevaju pesmicu o njoj.

- Jednog dana moja deca su izmislila pesmicu koja počinje sa: "Mama je pod stresom, mama je poludela...". Ta njihova pesma počela je da mi se vrti po glavi svaki put kada sam jako zauzeta i pretrpana poslom. Shvatila sam da im zagorčavam život i počela sam da izdvajam više prostora za zdravije odnose i bavljenje stvarima koje nas raduju - prisetila se.

- Perfekcionizam vas čini hladnim, neprijatnim, nepristupačnim. U savršenstvu nema mesta za druge ljude. Ko želi da voli mašinu? Da biste se prepustili ljubavi, morate da prihvatite činjenicu da niste savršeni - dodala je.

Važno je biti realan i shvatiti da niko na ovom svetu nije savršen. Suzdržite se od kontrolisanja bližnjih u pokušaju da sve ispadne savršeno jer ćete na kraju sve upropastiti. Možda će delovati savršeno, jer je sto lepo postavljen za goste, sva jela koja ste zamislili su na njemu, kuća blista... ali izrazi lica vaših bližnjih nisu srećna, a atmosfera koja vas sve okružuje je nezdrava - to je realnost.

Neka vam na prvom mestu bude vlastita sreća i sreća vaše porodice. Opustite se. Stvarno je nebitno da li ste pokupili baš zadnju mrvicu prašine sa police - jer, sutra će opet biti tamo, a ljudi koje volite, njih sutra možda ne bude.