Slobodno vreme
07. 04. 2020. 15:31 0
SEĆATE LI SE? Generacije devojčica obožavale su lastiš
Bila je ovo omiljena igra generacija devojčica koje su rasle u Jugoslaviji.
Dovoljan je komad lastiša i dve, tri saigračice. Bilo je bitno da lastiš nije tanak odnosno da je debljine bar jedan centimetar.
Na omiljenu igru podsetio je profil na Instagramu yugo.nostalgia, a reakcije na to vreme su pune lepih emocija.
Evo kako se igrao lastiš.
Ukoliko nije bilo društva, "držač" je mogla da bude bandera, drvo, stolica, a na kraju dana svaka uredna vlasnica bi svoj lastiš oprala – istrljala sapunom i ostavila ga za sutrašnje igre.
Najpopularnije igre su bili "Prstići" i "Titove parade". Kod prve, dve devojčice drže lastiš prvo s četiri prsta, dok ga treća preskače. U sledećim "fazama" smanjuje se broj prstiju i na kraju se lastiš drži samo jednim prstom, što je bilo i najteži deo igre.
Bila je i druga varijanta gde su dve devojčice lastiš prvo držale oko članaka, pa oko kolena, zatim bedara, ispod pazuha, pa vrata; sve te nivoe je trebalo preskočiti, a naravno ona devojčica koja uspe preskočiti ovu poslednju je bila "glavna" u društvu!
"Titove parade" su bile prava – zapetljancija! Poenta je bila da devojčice (obično njih tri) drže lastiš u obliku slova "X", dok četvrta kroz ovako zapetljan lastiš pokušava vešto da se provuče ne dodirujući ga. Dok se ona provlači, druge pevaju "Olimpijade, Titove parade, mamine pomade, milicija kaže … stop!" E sad, negde se ova igra zvala i "Paukove mreže" ali je princip bio uglavnom isti.
Sa lastišom je mogla da se igra i igra „Ko voli, ko voli…“, sa tri ili više učesnika. Igrači stanu u krug, tako da ih sve zategnuti lastiš opasuje oko nogu. Jedan od igrača započinje igru rečima: “Ko voli, ko voli…” i kaže ime neke ličnosti (ponekad i predmeta ili pojma).
Ukoliko je ljubav prema pomenutoj ličnosti društveno prihvatljiva, ostaje se u krugu (npr.: “ko voli, ko voli… mamu?” ili “Tita”, ili “Zvezdu”…). Ali, ukoliko se kaže ime neke ličnosti ili institucije koja nikako nije društveno prihvatljiva (npr.: “ko voli, ko voli… Hitlera” ili ime neke omražene nastavnice, i sl.), onda iz kruga treba što pre iskočiti. Ko poslednji ostane u krugu (zapetljan u lastiš), ostali ga zezaju jer navodno “voli” Hitlera...
Igre su se malo razlikovale ili drugačije zvale od grada do grada, ali su u principu imale vrlo slična pravila.
Komentari 0
ostavi komentar