Svako jutro misli da je 1994! Sećanje joj se GUBI usred rečenice, a pomoći NEMA (FOTO)

Mišel je 1985. godine doživela nesreću na motoru, a pet godina kasnije i saobraćajnu nesreću u automobilu. Povrede mozga izazvale su epilepsiju i teško oštećenje pamćenja. Do 1994. godine njen mozak je potpuno prestao da formira dugoročna sećanja.

Od tada, njen život se oslanja na post-it papiriće, kalendare i podsetnike, dok njen muž, Jan Filpots, svakog dana koristi album sa fotografijama da bi je podsetio da su u braku.

Život u danu koji se stalno ponavlja

Za razliku od filma, u kojem se pamćenje briše tek nakon sna, kod Mišel nova sećanja nestaju za svega nekoliko minuta, ponekad i usred razgovora.

„Za mene je svaki dan kao u filmu Dan mrmota“, ispričala je Mišel. „Kada otvorim oči, sve je isto. Kao da živim isti dan iznova i iznova.“

Živi u malom mestu Spolding u Engleskoj i retko ga napušta. Često joj je potreban GPS da bi otišla do prodavnice, a kuća joj je puna ceduljica sa podsetnicima.

Ljubav koja se ne zaboravlja

Jan i Mišel venčali su se 1997. godine, ali ona tog događaja uopšte ne pamti. „Srećom, imamo fotografije da je podsete“, kaže Jan. „Zna da smo venčani, ali detalja nema.“

Uprkos svemu, njih dvoje i dalje neguju toplu i strpljivu vezu. „Ponekad je teško i frustrirajuće, ali moram da ostanem smiren. Volim je, i to je jedino važno“, priznaje Jan.

Borba sa bolešću

Lekari su 2005. godine pokušali operacijom da uklone oštećene moždane ćelije kako bi ublažili epileptične napade, ali povratak pamćenja nije bio moguć.

 - Moje pamćenje je nestalo i neće se vratiti“ - rekla je Mišel.

„Svesna sam toga, ali ponekad se osećam kao zarobljenik u sopstvenom domu.“

Uprkos tome, pronašla je snagu da volontira i pomogne drugim osobama sa invaliditetom u Spoldingu, tri puta nedeljno.

Retka i neizlečiva amnezija

Stručnjaci ovu vrstu poremećaja nazivaju anterogradna amnezija. Ona omogućava da osoba zadrži veštine poput govora ili vožnje, ali ne i sposobnost da stvara nova sećanja.

 - Mišel može da razgovara i obavlja svakodnevne stvari, ali neće ih pamtiti sutradan - objasnio je psihijatar Geri Smol.

Vremenom je uspela da zapamti određene obrasce, poput niza brojeva koje unosi na telefonu, ali ne i sam broj. Knjige, serije i filmovi za nju nemaju početak ni kraj, jer ih nikada ne uspeva dovršiti niti zapamtiti.

Život koji stoji u mestu

Iako se ponekad nasmeje istoj šali ili ponovo pogleda emisiju kao da je prvi put vidi, Mišel je svesna svoje stvarnosti:

„Ovo je to. Nikada neće biti bolje.“

Njena priča ostaje svedočanstvo o krhkosti ljudskog pamćenja, ali i o snazi ljubavi koja, uprkos svemu, pronalazi način da opstane.