Nema maratona "preko noći": Borba koju svako vodi drugačije

Taj događaj je tradicionalno druženje ljudi koji vole i slave trčanje i kad sam već rešila da učestvujem osećam ga kao svojevrsnu nagradu svima nama. Zatvaraju se ulice za saobraćaj i aplaudira trkačima.

Sitno brojimo do ovogodišnjeg 37. Beogradskog maratona, a start je zakazan za 28. april u 8 ujutru.

U životu ništa ne treba pokušavati ako nisi u stanju da ideš do kraja, pa sam valjda tako došla i do 42 kilometra duge maratonske trke.

Niko se za maraton ne odlučuje preko noći. To podrazumeva dane i dane trčanja, desetine i desetine pređenih kilometara, pomeranje ličnih granica, želja i potreba. U suprotnom su slabe šanse da ćete uspeti.

Negde sam pročitala da je trčanje posao usamljenika, a način na koji se trči na duge staze sposobnost da se odrekneš trenutnih, kratkoričnih, impulsivnih uzbuđenja i zadovoljstava zarad pravilnog i promišljenog raspoređivanja energije.

Tačno je tako. Ako se neko na startu zaleti zagarantovano neće istrčati celu dužinu.

To neka imaju na umu svi koji se pripremaju za start u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra za 15 dana i neka se "slavi korak".

Pripreme za najpoznatiji i najmasovniji sportski događaj na ovim prostorima – Beogradski maraton, ulaze u završnicu.

37. put trčaće se na ulicama glavnog grada Srbije, a prema najavama organizatora sve je spremno da trke za nikad veći broj prijavljenih učesnika proteknu u najboljem redu.

"Groznica maratonskog dana" i ushićenje su u zaletu. Isčekuje se postavljanje štandova na kojima se dele startni brojevi, a sama trka mi je svakodnevna tema sa drugaricama sa kojima se pripremam za start.

Skoro da imam potrebu da se doteram, a o provodu koji iščekujem da ne govorim. Ipak je to trčanje, mislim, radost.

Dakle, maratonci, još malo i bez zaletanja. Poenta je uživanje u svakom koraku.