Najopasnija žena harema

Hurem sultanija bila je omiljena žena osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog i njegova venčana supruga. Bila je i majka šestoro njegove dece – Sultana Selima II, naslednika Sulejmana I, Mihrimah sultanije kao i prinčeva Mehmeta, Bajazita i Džihangira.

Smatra se najmoćnijom ženom Osmanskog carstva i jednom od najmoćnijih u istoriji čovečanstva. Vršila je veliki uticaj na politiku Osmanskog carstva i igrala vodeću ulogu u državnim poslovima.

Rođena je kao Aleksandra Anastazija Lisovska 1506. godine u današnjoj Ukrajini, tadašnjoj Carskoj Rusiji.

Otac joj je bio pravoslavni sveštenik i bio joj je namenjen sasvim običan život, sve dok joj krimski Tatari nisu pobili porodicu a nju odveli kao robinju i prodali je za harem moćnog Sulejmana Veličanstvenog.

Tamo su je učili turskom jeziku, veri, običajima i zanatima. Savladavala je veštine pletenja, sviranja, plesa. U svemu je brzo napredovala. Nije bila naročito lepa, kao što se mislilo, što je još jedna potvrda istine da ženska moć leži na drugom mestu.

Narod je za nju govorio da je veštica i vračara, a evropski dvorovi smatrali su je najvećom spletkašicom koja ne preza ni od koga i ni od čega.

Po prirodi borbena, lukava, vešta u manipulisanju ljudima, umiljata kao jagnje i opasna kao vuk, donela je odluku da postane gospodarica. Svojim osmehom i radošću kojom je zračila brzo je osvojila vladara i postala njegova miljenica, a potom i žena.

Ona je promišljeno i ciljano u međuvremenu prihvatila islam, kako bi napredovala na lestvici moći. Sledeći korak je bio rađanje deteta, i to muškog, potencijalnog sultanovog naslednika.

Kao visprena žena sa jasnim ciljem da obezbedi presto za svoje sinove, vešta u intrigama i vrlo bliska sa sultanom, smišljeno je eliminisala jednog po jednog protivnika.

Ona je bila prva robinja koja je postala sultanija. Ona je bila prva žena kojom se venčao jedan sultan. Aleksandra ili Hurem je jedina sultanija kojoj je posle rođenja princa naslednika dozvoljeno da ostane sa sultanom na dvoru ceo život.

Bila je jedina žena koja je imala ulogu sultanove savetnice. Ona je donekle osnažila ulogu žene na osmanlijskom dvoru, sposobna da iz senke utiče na kolebljive vladare.

Sultanija je umrla 1553. godine, a sultan je živeo osam godina duže od nje, iako nije izgledalo da će biti tako budući da je bio bolestan. Posle njene smrti nije imao druge žene. Ostao joj je veran zauvek. Naredio je da ga sahrane pored nje u raskošnoj džamiji Sulejmanije.