Buran život Vere Pešić: Zavodnica i na samrti o lepoti

Vera se rodila 1919. godine u Sijarinskoj Banji na jugu Srbije. Njen otac bio je ugledan čovek, sreski načelnik, a deda po majci sudija Velikog crnogorskog suda na Cetinju. Lepa i ne visokog rasta, zračila je izuzetnom senzualnošću i vrlo rano je otkrila da raspolaže ogromnim uticajem na muškarce.

Već sa šesnaest godina udala se za znatno starijeg činovnika, ali taj brak je potrajao samo dve godine. Posle razvoda i kraćeg boravka kod majke, u godinama uoči Drugog svetskog rata, odlazi u Beograd.

Radi kao prodavačica u robnoj kući, ali brzo postaje ljubavnica nemačkog diplomate Karla Krausa, zapravo jednog od rukovodilaca Gestapa, i on je zapošljava u ambasadi. Neki istoričari tvrde da je Vera u ovu vezu ušla po nalogu Obaveštajnog odeljenja Jugoslovenske vojske, dok Ivan Ivanović, hroničar ratnih zbivanja na jugu Srbije, tvrdi da je, još u vreme kad je bila udata, Vera bila u emotivnoj i ideološkoj vezi s komunistom Milivojem Perovićem, docnije partizanskim komandantom i posleratnim ministrom.

Leto 1939. godine provodi u Marselju s Rišarom Depreom, rukovodiocem francuske obaveštajne službe u Beogradu, a srpsku prestonicu skandalizuje i lezbijskom vezom sa suprugom nemačkog ambasadora – lumpuju po noćnim klubovima i bez stida razmenjuju nežnosti i poljupce!

Posle puča 27. marta, vlada Dušana Simovića hapsi je i proteruje u Sijarinsku Banju, a kad Nemci okupiraju Jugoslaviju, Kraus se u Beograd vraća kao SS major. Vera je opet u Beogradu, ovog puta održava veze Nemaca sa četnicima, a prema nekim izvorima, radi i za Francuze i Britance. Veza sa Intelidžens servisom joj je Tasa Dinić, koji je 1942. postao ministar unutrašnjih poslova u kolaboracionističkoj vladi.

Zavođenjem se spasavala od smrti

Putuje Srbijom i menja ljubavnike: okružni načelnik u Leskovcu, šef Gestapa u ovom gradu, zatim neki Dražin obaveštajac koji je prešao u partizane, a potom ubijen u Gestapu… U septembru 1943. godine Veru Pešić, preobučenu u seljanku, hapse četnici majora Radoslava Đurića. On je osuđuje na smrt, a za njeno oslobađanje angažuju se nemački vojni zapovednik general Bader, predsednik vlade Milan Nedić i ministar unutrašnjih poslova Tasa Dinić. Ona se, međutim, spasla sama – zavela je Đurića! Ali Draža Mihailović mu naređuje da je odstrani iz svog štaba, i oni su razdvojeni sve do maja 1944. godine.

Kad Vera ponovo dođe kod Đurića, jedan deo njegovih oficira, podozrevajući da je špijunka, buni se i hapsi ih oboje. Major Đurić – koji je izgleda od početka rata bio komunistički špijun – uspeva da pobegne i da se priključi partizanima, gde će dogurati do zamenika Koče Popovića. Veru Pešić i njenu majku, koja je došla da joj pomogne, četnici streljaju. Imala je 25 godina.

"Ne pucajte mi u lice"

Vera Pešić je bila mirna pred streljačkim strojem. Odbila je ponuđenu cigaretu i povez preko očiju. Od četnika je samo tražila da joj ne pucaju u lice jer je htela da umre lepa. Njoj i majci pucali su u grudi.