Mučna iskustva o nasilju i ćutanju: "Ubedio me da nisam za bolje"

Politikolog Nina Stojaković objavila je na Tviteru da je njenu sestru Lidiju zlostavljao bivši momak reper Numero.

Njena objava izazvala je lavinu komentara, ali i na hiljade dramatičnih ispovesti devojaka koje su se odvažile da pod heštegom #NisamPrijavila ispričaju svoje teške priče.

-#NisamPrijavila jer sam imala 12-13 godina, napala su me dva momka koji su u datom trenutku bili punoletni. Oborili su me na zemlju, dirali svuda po telu i počeli da me skidaju. Kada sam shvatila šta žele, počela sam da vrištim iz petnih žila. I imala preveliku sreću, jer je jedna žena čula to, došla i oterala ih. Nakon toga su usledile pretnje, poput, lupanje na prozor moje sobe, bacanje kamenčića.. S obzirom da je bilo pre mnogo godina, ne bi mogli da dokažemo ni u snu. Jedan od njih nije više među nama, predozidanje – napisala je jedna Tviterašica.

- #NisamPrijavila kad je on nju tukao, a onda ona mene zato što je sramota iznositi iz kuće, a tata nas voli, samo je nervozan. Batine su prestale, ali je zlostavljanje nastavljeno, najčešće je bila lujka. Da sam prijavila, možda bi ona bila živa danas, možda se ne bi ubila - napisala je druga.

- #NisamPrijavila jer sam bila u osnovnoj školi i "drugovi" iz odeljenja su bili daleko brojniji kada su mi iscepali odeću u školskom dvorištu kako bi došli do mojih intimnih delova. Zbog toga i dan-danas imam probleme sa samopouzdanjem i krijem svoje telo ispod tri broja veće odeće – napisala je treća.

Potresno svedočanstvo o traumi kroz koju je prošla na pragu tinejdžerskih dana i reakciji osobe koja je trebalo da je podrži, ali to nije učinila, podelila je još jedna devojka:

- #NisamPrijavila, jer ko bi verovao detetu od 13 godina, naspram čoveku od 45. Trebalo mi je 2 nedelje da prijavim roditeljima. Najgore je što je moja rođena sestra bila na strani nasilnika, jer je on njen venčani kum...

Svoju priču o nasilju u porodici smogla je snage da podeli još jedna Tviterašica:

-#NisamPrijavila jer mi je otac, jer majka nije prijavila, jer me ubeđuju da to nije strašno, jer ne znam šta bi se desilo sa mojim sestrama, jer se plašim, jer me ubeđuju da je drugima mnogo gore i da sam nezahvalna, jer nisam finansijski nezavisna, jer sam dete...

Matrica užasa partnerskog nasilja kroz većinu tvitova je manje-više ista – devojke ćute, jer su uplašene i izmanipulisane:

-#NisamPrijavila, jer sam bila dete od nepunih 18 godina. Nisam prijavila, jer sam mislila da sam ja kriva za sve. Nisam prijavila, jer sam se plašila šta bi mu moj brat i otac uradili da su saznali za sve što mi je uradio. Nisam prijavila, jer me je ubedio da nisam za bolje. Nisam prijavila, jer sam u tim godinama slepo verovala u to da neće više nikad. Devojke, niste krive, samo su oni isfrustirani manipulatori koji mogu da udare samo slabije od sebe. Ne trpite nasilje. Znam da nije lako izaći iz tog pakla, ali tu slobodu i život bez straha svi zaslužuju.

Mene roditelji i brat nikada nisu udarili, on jeste i krivio je mene. Krivio je mene jer sam saznala da me laže i vara. Ubedio me je da sam sama to dobila jer sam ga, eto, uhvatila u tim lažima.

Preduzetnica Zoja Kukić takođe je podelila svoju priču na Twitteru:

- Imala sam 20 godina kada nisam prijavila seksualno zlostavljanje jer mi nije ni palo na pamet kao mogućnost - mislila sam da to ni nije mogućnost jer sam pobegla pre kraja. I tek se oslobađam da kažem ko je u pitanju, jer i dalje mislim da mi niko neće verovati.

Ispovesti na Twitteru ne samo da su oslobodile devojke i žene da posle ko zna koliko godina ili decenija podele užase kroz koje su prolazile, već su neke od njih i osnažile da zatraže pravdu:

-#NisamPrijavila zato što sam imala 11 godina, a on 50+. Osećala sam užasan strah, sramotu i krivicu, a uz to sam mislila da će ga moj otac ubiti i završiti u zatvoru. Reč je o mom prvom komšiji koji me je uvukao u svoj salon, pribio uz sebe, zavlačio mi ruku ispod majice. Lizao me je, doslovno lizao, po vratu, obrazima i usnama. Sve to vreme sam bila zaleđena, vrtelo mi se u glavi i nisam mogla da shvatim šta se dešava. Kad sam smogla snage da ga odgurnem i pitala ga šta to radi, rekao mi je: "LJUBIM TE ZATO ŠTO TE VOLIM".

Da nesreća bude veća, slomila sam se u školi i ispričala ovo nastavnici, PITALA SAM JE ŠTA DA RADIM, pošto sam se osećala užasno prljavo i kao da sam ja ta koja je nešto zgrešila, dobila sam hladan odgovor: "Nemoj više da ideš kod njega" (???)

Jako važna stvar, dugo nakon toga, a i pre toga (samo što nisam to shvatala na pravi način jer sam bila dete) me je fotografisao i spopadao na ulici. Duboko verujem da on još uvek ima te fotografije i da bi mogle da dokažu moju priču ako bih ga prijavila, a sada jako želim, jer sam tek nedavno osvestila koliko mi je to štete nanelo i da o ovome ne sme da se ćuti. Ukoliko neko ima kakav savet, kome mogu da se obratim ili štogod slično, biću srećna da čujem. Konačno želim da isteram ovo na čistac!

Autonomni ženski centar: Početak kraja ućutkivanja žena

Autonomni ženski centar izražava solidarnost sa svim ženama koje su ove godine javno progovorile o iskustvima nasilja koje su preživele. Ova godina će ostati upamćena kao godina početka kraja ućutkivanja žena.

Da je nužna promena svesti ka razumevanju rasprostranjenosti i posledica nasilja prema ženama, na kraju godine su nas podsetile brojne žene koje su na društvenoj mreži Tviter pod #NisamPrijavila ispričale svoje priče. Kroz autentične ispovesti žena pod #NisamPrijavila vidimo da je promena nužna u svakom segmentu društva, jer su razlozi za neprijavljivanje nasilja različiti i svaki je jednako bitan.

Neke žene i devojke rekle su da nisu osećale poverenje da ispričaju svoje priče ni roditeljima i užoj porodici, bez obzira na to da li im se desilo kada su bile maloletne ili odrasle žene. Nekima koje su preživele "samo" seksualno uznemiravanje ili psihološko nasilje je bilo potrebno vreme da i same razumeju da to jeste nasilje, ali ni tada se nikome nisu obraćale jer su znale da će naići na nerazumevanje i umanjivanje njihove traume.

Neke su ćutale iz straha za svoj život, znajući da je nasilnik ili sam na poziciji moći ili da ima veze sa onima koji jesu. Sve one nisu prijavile nasilje institucijama, jer nisu imale poverenja u njih. Neke koje jesu progovorile nisu naišle na podršku i zaštitu, uključujući i onu od strane policije, centara za socijalni rad, medicinskih ustanova, tužilaštva, sudova koja je zakonom propisana. Mnoge su krivile same sebe, jer ih je društvo i okolnosti u kojima žive tako naučilo.

Autonomni ženski centar poziva sve one koji rukovode institucijama zaduženim da reaguju u slučajevima nasilja da pročitaju ispovesti žena #NisamPrijavila, kako bi u okviru institucije kojom rukovode unapredili postupanje i kažnjavali odgovorne za nepostupanja.

Obaveza i odgovornost svih je da znaju sa čime se žene, devojke i devojčice koje prijavljuju nasilje suočavaju i da im svojim postupcima ne otežavaju kada skupe snagu i hrabrost da nasilje prijave.

Iz Autonomnog ženskog centra pozivaju pojedince i pojedinke, sve one osobe od poverenja kojima se žene, devojke i devojčice prvi put povere, da veruju iskazima i budu solidarne sa potrebama preživelih.

Žene nisu ćutale, već vekovima bile ućutkivane. Ta zid tišine je probijen. Budimo im podrška.

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36.