"Rak dojke značio je smrt" Pobedile opaku bolest, pa novo iskušenje

Posle prvog šoka, suza, strahova i borbi kroz koje su prošle, život ih je opet stavio na strašna iskušenja. I opet su pobedile!

Rada Nikolić (44) iz Užica sasvim slučajno primetila je kvržicu na dojci pre šest godina, i to samo dva meseca pošto je prestala da doji treće dete. Na pregledu je sve izgledalo kao fibroadenom, pa joj je preporučeno da sačeka sa operativnim zahvatom.

Međutim, Rada je od trenutka kad je napipala kvržicu imala noćne more i kada se poverila doktorki da je u velikom strahu, ona joj je brzo uradila operciju. Iako su promene izgledale dobroćudno, ispostavilo se da su čak četiri "fibroadenoma" zapravo bili tumori.

"Slikala sam se sa sinom da bi mu ostala uspomena na mene"

- Moja majka je preminula od raka dojke i za mene je ta dijagnoza značila smrt – ispričala je Rada Nikolić u filmu "Neustrašive i njihova borba".

– Bila sam u šoku, deca su bila mala, najmlađe dete imalo je samo 20 meseci. Mislila sam da neću preživeti, pa sam mahinalno mnogo slikala sebe sa sinom u želji da mu ostane što više fotografija sa mnom, da bi mogao da me se seća.

Radu su posećivale žene iz Udruženja "Jefimija" iz Užica koje su preživele dijagnozu kancera dojke, a često je išla i na razgovore sa psihologom. To joj je, kaže, mnogo značilo, jer je imala priliku da izbaci sve iz sebe i da se suoči sa svojim strahovima koji su kod teške dijagnoze sasvim razumljivi, ma koliko da je neko jak kao ličnost.

- Plakala sam, plakala i plakala, a onda kada sam videla ostale žene iz grupe koje su takođe dolazile na psihološku podršku i koje su uživale u životu, trgla sam se i rekla samoj sebi da život postoji i posle teške dijagnoze. Tada sam "ušla u nove cipele" i više se nikada nisam vraćala starom životu – deli Rada svoje iskustvo.

"Ošišala sam se na ćelavo i obećala samoj sebi da ću se šminkati svakog dana"

Suprugu i deci odmah je rekla da ima rak dojke. Bili su, kaže, šokirani kad je otišla da se ošiša, jer nije želela da iznova prolazi kroz stres koji je prolazila sa pokojnom majkom.

- Za mene je bio veliki šok kad je mami počela da opada kosa, pa sam svoju decu htela da poštedim takvog stresa. Frizerki sam rekla da mi obrije glavu i kad sam se pogledala u ogledalo bila sam sebi baš lepa. Pomislila sam: "Da ne živim u Užicu, sad bih stavila velike minđuše i šetala bih gradom." Stavila sam turban, našminkala se i zarekla da ću svakog dana biti našminkana da bih samoj sebi bila lepa – prepričava Rada.

Iako je dala zavet da je deca nikada neće videti bez perike, život ju je demantovao:

- Jednog dana sam vezivala pertle i turban mi je spao. Najmlađi sin mi je rekao kako imam glavu kao beba, i drugo dvoje dece su isto to prokomentarsala, i od tog trenutka više nikada nisam nosila turban u kući.

Povratak životu, pa novi šok

Dve godine posle prve strašne dijagnoze, usledila je druga – metastaze na karlici. Uprkos tome što su rezultati posle prve operacije ukazivali da do pojave metastaza neće doći, Rada kaže da je veliki stres u porodici rezultovao novim karcinomom.

- Terapija mnogo znači, produžava život... Živim normalno, a zahvaljujući lekovima osećam se sigurno i bezbedno – kaže Rada.

"Mislila sam samo o tome da preživim"

Đuka Rakinić (57) iz Sombora sa dijagnozom karcinoma dojke susrela se pre 17 godina.

Gledajući televizor, slučajno je u dubini desne dojke napipala malu kvržicu, kao vrh šibice. Bila je nedelja. Odmah sutradan otišla je u onkološku ambulantu, odakle je upućena na ultrazvuk i na mamografiju, a nakon dve nedelje je operisana.

- Mislila sam samo o tome da preživim i da budem uz ćerku koja je u tom trenutku imala godina koliko i ja kada mi je majka preminula – ispričala je Đuka u filmu "Neustrašive i njihova borba".

Ni mlade žene nisu pošteđene karcinoma

Jasmina Lukić (64) iz Beograda imala je 48 godina, kada je tokom obilaska majke u bolnici nakon operacije, videla da i mlađe žene obolevaju od karcinoma dojke, pa je i sama otišla na kontrolu. Njena verovanja da je zdrava bila su demantovana i to dva puta, jer joj je dva puta dijagnostikovan karcinom dojke.

Šok, strah, misli o smrti… Trgla ju je misao da ima malu decu. Rešila je da se leči, da se bori…

- Karcinom ne znači izgubljenu bitku. Smatram da žene ne treba da pokleknu jer postoji terapija, a poruka državi je da nabavi svaku novu terapiju za svaku vrstu karcinoma dojke, koliko god to bilo skupo, jer se svaka žena nakon izlečenja vraća na posao – ističe Jasmina.

"Metastaza me je terala da se predam, ali ipak nisam odustala"

Svetlana Mirković (48) iz Sombora pre četiri i po godine napipala je kvržicu ispod pazuha.

Otišla je na pregled, a potom i na operaciju. Iz bolničke sobe sestri je poslala poruku da ima rak i da je operisana. Kad se bolest iznova pojavila kroz metastaze na plućima, to je Svetlanu potpuno psihički slomilo.

- To je za mene bio novi šok, pitala sam se šta ne radim dobro. Pala sam u krevet, predala sam se, čak sam razmišljala i o smrti – iskrena je Svetlana.

Posle dve godine novih terapija saznala je da se bolest proširila. Potražila je pomoć u inostranstvu, gde je utvrđeno histopatološki da je njen tumor hormonski pozitivan, ali da je zbog mutacije jednog gena rezistentna na sve hormonske terapije.

- Važno je da sve žene u Srbiji dobiju moderne terapije koje će im pomoći u izlečenju – poručuje Svetlana.

"Osetila sam da sa mojim telom nešto nije u redu"

Veri Blanuši (60) iz Sombora je u februaru 2020. godine, zahvaljujući njenim sumnjama da se sa njenim telom nešto dešava, potvrđena dijagnoza malignog karcinoma 4b.

- Kad je doktorka rekla dijagnozu, doživela sam takav šok da sam joj pričala ko zna šta. Kasnije su moje reakcije bile burne, od razočarenja i pesimizma dok nisam udarila u dno. Tad ili odskočiš ili potoneš – priča Vera.

Ova socijalna radnica, koja je ceo život hrabrila druge, prvi put je pogledala smrti u oči. Jedan odlazak u Institut za onkologiju u Kamenici i slike obolelih od raka bio joj je dovoljan da se trgne, da shvati da je život van tih zidina lep i da treba da se bori…

- Imam hormonski lobularni invanzivni karcinom koji nije dao metastaze u limfnim žlezdama. Dobila sam hormonsku terapiju koja je dostupna u Srbiji, ide na recept i pije se duže vremena. Mnoge žene koje dobiju hemioterapiju i idu na zračenje prolaze kroz drugačiju priču. Zbog nedostupnog dela terapije mnoge žene ne idu na lečenje. Potrebno je da lekovi za karcinom budu svima dostupni i na tome bi ozbiljno trebalo da se radi – poručuje Vera.

Rana dijagnostika i adekvatna terapija spasavaju život

Rаk dојkе је vоdеćа mаlignа bоlеst kоd žеnа. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da u svetu na godišnjem nivou biva registrovano oko 1.670.000 žena obolelih od ove bolesti, a oko 522.000 njih svake godine izgubi bitku.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", rak dojke je najčešći zloćudni tumor kod žena i u Srbiji. U našoj zemlji, svake godine oko 4.600 žena oboli, a 1.600 premine od ove bolesti, čime naša zemlja zauzima nеslаvnо drugо mеstо u Еvrоpi.

Obratite pažnju na simptome

Kada se rak dojke proširi na pluća, u početku nije praćen simptomima. Simptomi mogu da uključe bol ili nelagodnost u plućima, otežano disanje, uporni kašalj. Kod metastaza u mozgu javlja se glavobolja, promene u govoru ili vidu, problemi sa pamćenjem, vrtoglavice. Ako se karcinom dojke proširi na jetru on često ne uzrokuje bolove, ali može doći do umora, slabosti, gubitka na težini, pacijentkinja može imati loš apetit, groznicu…

Metastatski karcinom dojke je neizlečiva bolest, ali ipak inovativnim lekovima bolest se može dobro kontrolisati. Današnji cilj savremene onkologije je da se ova bolest prevede u hroničnu bolest sa dužim periodima mirovanja sa kojom se može živeti uz poboljšanje i održanje dobrog kvaliteta života.

U znak podrške ženama koje se bore protiv metastatskog raka dojke Milena Vasić obradila je pesmu Dejana Cukića "Ja bih da pevam", a u spotu se pojavljuju i žene iz dokumentarca "Neustrašive i njihova borba".