Dan zaljubljenih na "amzićki način"

Kaže, shvatio je da već dugo nismo imali priliku za romantiku, te je tim povodom organizovao produženi vikend u rodnom mu selu Amzići, kod Nove Varoši! Kad me kap ne udari... 

Već vidim kako u nedeljno jutro vadi vojničke trube iz podruma, pa postrojava i mene i decu, jer je po amzićkom računanju vremena podne već odavno prošlo. Još malo pa će mrak, a mi lenjivci spavamo. Sram da nas bude! I to u devet ujutru!  

Kasnije u toku dana, dok mi udaramo u zidove kao pijane kokoške, dnevnu monotoniju samo će s vremena na vreme da razmrda njegovo hrkanje sa kauča, uz rečenicu: "UGASI TI SE VATRA, GOSPOĐO!" 

U glavi mi se smenjuje scena za scenom amzićke romantike, jeza se spušta niz kičmu i taman da izustim: "NEKA, LJUBAVI, DOBRO JE MENI I OVAKO!". Stari romantičar nastavlja sa izlaganjem plana i programa...

- Hej Micka, zamisli samo... Ti... Ja... Deca... Sneg...Planina. Ujutru krenemo, svratimo do Zlatibora, malo prošetamo, odmorimo, popijemo neki čaj... Danju se sankamo, a uveče dok se deca u miru igraju, mi uz sveće i pucketanje vatre, pijemo neko fensi vino prekriveni ćebetom... Još te iznenadim i nekom lepom romantičnom večerom... Ma, milina kud ćeš lepše?

I BI TAKO! 

On... Ja... Deca... Planina... Sneg I MINUS ČETRNAEST... Majko moja mila! Kako sam izašla iz auta. tako sam i ostala. Ne znaš da l' sam ja, il se Mikelanđelo povampirio pa isklesao ženskog Davida u sred Amzića.

Pet minuta ne mogu da maknem... Noge zakovale, jezik zaledio, nit krenuti, nit progovoriti, na Miloradovu sreću.

Tresla sam se kao Vučić na konferenciji za štampu, kad Žaklina postavlja pitanja, a onda mic po mic nekako se utovarih preko praga. Nisam još ni jaknu skinula, zasiktaše svi ko jedan da su gladni...  Dok vrište i skaču oko mene, u glavi mi zvoni "ROMANTIKA MOŽE DA POČNE!"

Umesto u devet, budio nas je u pola deset... Posvađali smo se samo tri puta, a čak mi je i čokoladu kupio. Povremeno bi dreknuo "ŽENO. SREĆAN TI PRAZNIK", dok bi se svekar, kao po komandi, prekrstio na svaki njegov povik. 

Od Zlatibora videli smo Tornik kroz prozor auta, i prošetali po obližnjoj pumpi kad smo išli na piš... i to naizmenično, da deca ne budu sama, a u čarima sankanja pustio me je da uživam sama.

E, ta lepota rečima ne može da se opiše! Toliko sam se dobro danas isankala i nasankala, kad sam izašla ispred kuće, da mi još du*e trni od mile. Tako sam dobro geknula o livadu da je seizmološka stanica u Sjenici zabeležila potres. A tapacirano je, nije da nije... Dok pokušavam da se izbatrgam i nekako dočekam na noge u sebi j*** i led, i sneg, i zimu u februaru! 

Sveće smo pripremili pošto veje sneg, pa očekujemo nestanak struje... tako da mogu na miru uz romantični odsjaj sveća da mesim hleb za sutra i ložim smederevac.

Dok povremeno dreknem na decu čujem muža kako komentariše: "E, baš nam je lepo, mogli bi ovako češće"... 

Tako da, ako mi neko u skorije vreme pomene romantiku i romantične večeri... bolje da beži koliko ga noge nose!!!