Sećanje na Jelenu Žigon: Ćerka ju je ispratila knjigom, a o filmskoj ljubavi sa čuvenim glumcem se još govori

Uz Dragomira Bojanića i Marka Todorovića, Jelena Žigon je činila čvrsto jezgro kultne serije "Žikina dinastija", u kojoj je njen talenat došao do izražaja na način koji je publika zauvek zapamtila. Tumačila je ulogu Jelene Todorović, a kako je kasnije sama priznala, mnogi su je dugo oslovljavali ovim prezimenom, budući da su je identifikovali sa likom.

Svojom lepotom i plemenitošću opčinila je mnoge, te su je često nazivali srpskom Sofijom Loren. Bata Živojinović je jednom prilikom o njoj rekao:

-Jelenin neverovatan, senzualan glas, izvajana figura, elegancija i gracioznost koju su reditelji veoma koristili za duge kadrove njenih silazaka niz stepenice, nema koga nisu plenili. Zamislite: ona trči niz stepenice, ne gleda u njih, već u daljinu… - 

Jelena Žigon preminula je 10. aprila 2018. godine, nakon kraće i teške bolesti, u 85. godini života.

Tada je njena ćerka Ivan Žigon napravila jedan poseban čin, ona je u majčin grob položila knjigu "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović – delo koje je za Jelenu imalo posebno značenje.

‒ Izvornice, ljubavi naša, poklanjamo ti knjigu poezije jer, kada si se probudila u bolnici, otvorila oči i videla ovu knjigu, ozarila si se i na tome ti hvala. - rekla je potresne oproštajne reči Ivana.

Iz braka sa Stevom Žigon izrasla je umetnička porodica – pored ćerke Ivane, koja je nastavila glumački put, sin Nikola se ostvario kao slikar koji je jednom prilikom otkrio kraljevsko poreklo svoje majke:

-Ja sam poluslovenačkog, polucrnogorsko-srpskog porekla. Prezime Žigon vuče francuske korene. Navodno je neki Žerar Žigon, Napoleonov vojnik, ostao da živi u glavnom gradu Ilirske provincije, Ljubljani. Moja majka je po ocu od Jovanovića iz Bajine Bašte, dok je njena majka od Martinovića sa Cetinja. Bila je u srodstvu sa kraljem Nikolom, po kome sam dobio ime - ispričao je on svojevremeno.

Ljubav između Jelena i Steve takođe je bila filmska. Upoznali su se 1950. godine, kada je ona imala 17 godina, a on 24 godine. On je tada bio asistent, a ona studentkinja na Akademiji.

-U Stevu sam se zaljubila još sa 17 godina na Akademiji, gde je radio kao asistent. Od onda sam pod njegovom rediteljskom palicom - ispričala je Jelena na predstavljanju knjige "Tako je govorio Stevo Žigon".

-Godina 1958. unela je u moj život bitne promene. Oženio sam se Jelenom Jovanović i dobio sina Nikolu, danas cenjenog i intrigantnog slikara. Gospođa Žigon potpisivala se Jelena Jovanović-Žigon. Bilo je dobronamernih koji su taj potpis čitali ovako: Jelena Jovanović minus Žigon - rekao je Stevo svojevremeno.

-Nisam se naročito istakao u porodičnom životu i pokušao sam da to nadoknadim s Ivanom. A Jelena… I sad joj ovako mator govorim Marčbenksa: 'Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom, nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar. Taj usud prati i Ivanu, mada ona ume da tuče nokautom. I sad kad me pitaju koje sam sve nagrade dobio i koje su mi najdraže, odgovaram: Nagrađen sam Ivanom, Nikolom, Jelenom i Vanom. I unuka mi je mnogo lepa - rekao je slavni glumac i reditelj za "Novosti" mesec dana pred svoju smrt.

Gubitak supruga bio je jedna od najvećih tragedija u njenom životu, trenutak koji je zauvek promenio njen svet.

Ivana Žigon u memoarima opisuje:

"Stevinu poslednju noć probdeli smo zajedno kod kuće. Ležao je nepomičan kraj mojih nogu, a ja sam čitavu noć pevala svom tati o Danu pobede nad fašizmom i Bulatu Okudžavi. Tog jutra nisam primetila da imam temperaturicu koja me je pratila poslednja dva meseca. Osećala sam samo jednu čudnu stvar – ruka kojom sam držala tatinu ledenu ruku, tokom noći je postajala sve toplija."

Jelena žigon prvu značajnu ulogu dobila je 1953. godine u filmu "Opštinsko dete", a kasnije je ostvarila brojne zapažene uloge u ostvarenjima kao što su "Ljubav i moda", "Obračun", "Zvižduk u osam", "Jutro", "Žikina dinastija", "Lude godine", "Vruć vetar", "Ćao inspektore", "Poslednji krug u Monci", "Paket aranžman", "Kraj dinastije Obrenović", "Seljaci", "Ravna Gora" i drugim.

Nakon bombardovanja je osnovala biblioteku u Kosovskoj Mitrovici i tamo odnosila knjige, a 2004. godine je zajedno sa ćerkom Ivanom osnovala ansambl "Kosovski božuri". Tokom svoje bogate karijere, dramatizovala je poeziju Desanke Maksimović, Dušana Kostića, Dragana Kolundžije, radeći scenario scensko-muzičke poeme o Simonidi koja se izvodila u Narodnom pozorištu u Beogradu. 

U Australiji je snimila dva filma, a imala je i zapaženu ulogu u legendarnoj seriji o Vinetuu. Tu je sarađivala sa holivudskim glumcem Stjuartom Grendžerom.

Nagradu "Zlatni prsten" za najbolju glumicu dobila je 1961. godine, a 2006. godine dobila je i plaketu Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos našem filmu.

Osim toga, osvojila je još brojna priznanja, a neka od njih su: Zlatni beočug, Orden Njegoša prvog stepena za brigu o ranjenicima, Medalja Njegoša koju je dobila od mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića za plemenitost, Počasni građanin Aleksandrovca, Nagrada za životno delo "Sergej Bondarčuk" koju je dobila u Rusiji neposredno pred smrt 2018. godine, piše Nova.rs