TIŠINA POSLE APLAUZA: UMRLA glumica koja je OBELEŽILA ERU SUPERMENA! IZGUBILA NAJTEŽU ŽIVOTNU BORBU!

Vest koja je potresla filmski svet potvrdio je njen dugogodišnji partner, Stacy Sader, koji je u nekoliko rečenica uspeo da sažme život jedne izuzetne žene:

- Suočila se sa Parkinsonovom bolešću sa neverovatnom hrabrošću i saosećanjem, nikada se ne požalivši. Bila je prava inspiracija, živela je punim plućima. Svet je danas manje lep bez nje - rekao je on.

I zaista bio je to život bez zadrške.

Publika je pamti kao neodoljivu i duhovitu saputnicu negativca u kultnom filmu Superman, gde je kao devojka Leksa Lutora unela šarm koji je zasenio i heroje i negativce. Bila je žena koja nije morala da traži pažnju — ona ju je prirodno privlačila, ali njena priča nije bila samo holivudska bajka, bila je i priča o usponima koji opijaju i padovima koji bole.

Sedamdesete su bile njene godine: uloge sa Jeff Bridges, saradnje sa Robert Redford, priznanja koja su je vinula među najcenjenije glumice svoje generacije. Za ulogu u filmu Lenny bila je nominovana za Oskara, osvojila je nagradu u Kanu i BAFTA priznanje, sve ono o čemu mladi glumci sanjaju.

A onda, nagli zaokret.

Film "Can't Stop the Music", koji je trebalo da bude još jedan uspeh, postao je simbol promašaja. Toliki da je upravo on bio među razlozima nastanka „Zlatne maline“, nagrade za najgora filmska ostvarenja.

Valerie o tome nikada nije govorila bez gorčine:

- To mi je uništilo karijeru. Preselila sam se u Evropu nakon toga, bilo me je sramota - rekla je svojevremeno ona.

U toj jednoj rečenici stala je druga strana slave, ona o kojoj se retko govori.

Ali ni tada nije odustala od sebe.

I kada su reflektori utihnuli, ostala je umetnica. I kada su ponude prestale, ostala je žena koja zna svoju vrednost.

Poslednjih godina vodila je najtežu borbu, onu sa sopstvenim telom. Kako je bolest napredovala, gubila je pokret, glas, samostalnost. Ali, kako svedoče oni koji su bili uz nju, nikada nije izgubila dostojanstvo.

- Nikada se nije žalila - ponavljao je njen partner.

Možda je upravo to ono po čemu će se pamtiti, ne samo po ulozi, ne samo po lepoti, već po snazi da ćuti kada je najteže.

Jer postoje glumice koje ostave trag na filmu.

I postoje one koje ostave trag u vremenu.

Valerie Perrine bila je i jedno i drugo.