"Nisu mi ostavili veliko bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu": Vuk Kostić otkrio nepoznate detalje o porodici

Bard glumišta nekadašnje Jugoslavije, preminuo je 2001. godine od leukemije. Pljaka je bio siroče, majka mu je umrla kada je imao samo sedam godina, a njegovog oca Nestora za vreme rata odveli su u logor Mauthauzen.

– Nije imao ništa. I uvek je govorio da je najbitnija stvar obraz. I da siromašni ljudi imaju samo obraz. Da su novac i moć ništa, a da su reč, čast i dobrota sve . Moj otac je preminuo 2001. godine. Sve stvari i dalje podsećaju na njega. Setim ga se svaki dan, pomenem ga često. On je u meni. Odlazak oca je sigurno najteži udarac u mom životu. Ali za tih dvadeset jednu godinu, koliko sam ga imao, sve mi je dao i pružio. Sve me je naučio što je znao, usmerio me ka pravim vrednostima i stvarima, ostavio instrukcije kako treba živeti i koja interesovanja su vredna. Zarazio me ljubavlju prema glumi, lovu, moru i pustolovinama.

Brat mu je bio velika podrška

Vuk Kostić ističe da je sa bratom Nestorom živeo u jednoj sobi.

- Teško mi je bilo. Mi smo skromno živeli. Nestor i ja smo odrasli u zajedničkoj sobici od desetak kvadrata, rekao je glumac svojevremeno i istakao da i danas prođe pored zgrade u kojoj se nalazi kutak njegovog detinjstva – sobica koju je delio s bratom.

- Prođem često tuda, to je blizu mog sadašnjeg stana. Ja sam s Crvenog Krsta. Nemam melanholiju, nisam bio posle više u tom stanu. To su čudne stvari – neko drugi živi u tvojoj sobi. To su setni momenti – priča Vuk na kojeg je stariji brat Nestor mnogo uticao.

O nasledstvu

– Odnos i poštovanje koje imam prema precima imaju veze s mojim vaspitanjem ali i tradicijom. Zahvalan sam mojim precima. Nije mi ostavljeno neko veliko bogatstvo, pa da mogu da prodam dedovinu, ali i da imam, ne bih je nikad prodavao. Ne bih nikad raskućio nešto za šta su se moji preci trudili – kaže Vuk, prenosi Story.