Branka Katić otvorila dušu i otkrila TAJNU o svojoj majci

U poslednje dve godine moj je život u jednoj slojevitoj transformativnoj fazi. Toliko toga mi se izdogađalo. U malom vremenskom razmaku su preminuli i mama i tata, koji su celi život živeli zajedno i bili veoma povezani - rekla je ona za "Gloriu" tada.

Branka svoju privatnost čuva od očiju javnost, a jednom prilikom u potresnoj ispovesti progovorila je o majci, koja je bolovala od bipolarnog poremećaja.

Glumici su mnoge slike iz tog perioda ostale urezane u sećanju, a kako je priznala, mnogo puta se plašila majke.

- Moja mama je prvi put pala u depresiju kada sam ja imala 10 godina. Prestala je da jede, da priča, da se kupa, nije htela da ide kod doktora, to je bio potpuni šok jer nismo znali šta se dešava. Kada smo uspeli da odemo kod doktora, a ni to nije htela jer je mislila da je to sramota, da znači da je ona luda ako ide kod psihijatra, to je još jedna od stvari za koju se nadam da je sada malo bolje... U to vreme malo ko je išao na psihoterapije, makar iz tog kruga ljudi koje smo znali - rekla je glumica, dodajući da su majci bili potrebni lekovi.

Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali šta se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno da uzima terapiju, zauvek - kazala je Branka u svojoj ispovesti jednom prilikom.

"Najviše me je plašio njen pogled"

Branka je ispričala da je njena majka u pojedinim trenucima potpuno dezorijentisana.

- Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku sa nama i oseti bilo kakve lepe osećaje. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama koju volim i znam - dodala je glumica.

U fazi depresije je bila potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju niko ne može da obuzda. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu - nastavila je ona za hrvatski "Telegram".

Njihov otac tugovao je zbog čitave situacije.

- Moja sestra Maja je požrtvovano uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uvek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno… - iskreno je ispričala glumica.

"Trudila sam se da je ne krivim"

Kako kaže, iako je bila veoma mala kada je njena majka ispoljila prve simptome bipolarnog poremećaja, učila je da na nju ne treba da se ljuti.

- Znala sam osetiti tu njenu tugu, razumeti da svet može izgledati i nesavršeno i ružno. Trudila sam se da je nikada ne krivim. Kada sam malo kasnije naučila da je bipolarna depresija pre svega hemijski poremećaj, bilo mi je još više žao što prolazi kroz sve to - istakla je Branka na kraju za pomenut medij.