Oduševila ulogom u "Urgentnom centru": Upoznajte mladu glumicu Aleksandru Anđelković

Mnogi su upoznati sa vama kao novinarkom i kolumnistkinjom, ali malo ko zna da se bavite glumom, kako ste spojili ove dve profesije i koja vam je draža?

- Gluma je moja prva ljubav, još od osnovne škole se bavim glumom, zapravo nastavnica srpskog je otkrila moj talenat lepog čitanja, učešćenjem na školskim svečanostima i tako sam i ušla u taj magični svet glume i pozorišta - počinje Aleksandra razgovor za Direktno.rs.

Sinoć smo imali prilike da vas gledamo u seriji Urgentni centar u ulozi Martine Janković, majke koja je dovodi u pitanje život mlađeg deteta zbog alkohola. Kako je izgledala vaša priprema za takvu ulogu i da li možete da podelite neki momenat sa seta?

- Uloga je došla do mene slučajno, jedna koleginica se razbolela i zvali su me iz produkcije da je zamenim. Nije bilo lako uskočiti u nešto novo i nepoznato, ali sećam se da sam učila tekst u taksiju na putu do seta. Hvala taksisti koji me je slušao tada, šalim se malo. Iskustvo je bilo veoma značajno za moj glumački rad, razumeti lik majke kojoj je alkohol na prvom mestu, zatim kako zanemaruje bića kojima je podarila život, nije bilo lako odbraniti, kako mi to kažemo u glumi. Svaki lik koji se tumači pre svega moramo da razumemo njegove razloge i psihološku strukturu kako bismo ga što vernije približili publici. Dosta sam imala podrške od iskusnijih kolega Ivana Bosiljčića i Brankice Sebastijanović jer sam prvi put stala ispred kamere kao glumica. Bilo je izazovno i zahvalna sam na prilici koja mi je ukazana.

Iskustvo koje stičete putem glume, ali i u radu kao novinarka i voditeljka je sigurno značajno, ali šta biste mogli da izdvojite kao nešto što smatrate važnim da i naši čitaoci saznaju o vama?

- Pozorište je sigurno ljubav koja, kada vam se uvuče pod kožu, ne nestaje. Radost igre koju sam osetila mnogo puta tokom procesa u radu predstave se ne može dočarati rečima, ali svakako vas menja i pravi boljim čovekom. Pomaže vam da proširite vidike, emotivne kapacitete koje niste znali ni da posedujete. Dok novinarski posao ima svojih prednosti, upoznajete sjajne ljude iz različitih oblasti života i profesije, sa kojima se možda ne bih srela van pozorišta. Svakako svaka profesija, ako volite to što radite, ima svoje vrline i pogodnosti u kojima rastete.

Da li biste izdvojili neko glumačko iskustvo koje bi moglo da pomogne i onima kojima predajete kao dramski pedagog, nešto što možda još nisu saznali o vama?

- Izdvojila bih svakako rad sa rediteljima Miljom Mazarak i rad sa Ljubišom Ristićem. Predstava "Ovde je lepo" u režiji Milje Mazarak mi je donela radost da prvi put stanem na scenu Narodnog pozorišta, što nisam mogla ni da zamislim. Dok mi je rad u KPGT sa Ljubišom Ristićem doneo profesionalno iskustvo i omiljena predstava mi je bila i ostala "Psovanje publike". Tekst Petera Handkea koji me je naučio da gluma nije samo proživljavanje, već može da se posmatra kroz Brehtovski metod rada, koji sam naposletku i zavolela.

I na kraju kako biste opisali sebe u par rečenica i da li biste otkrili na čemu trenutno radite, neki novi projekat?

- Nije lako govoriti o sebi, ali pokušaću da podelim sa čitaocima da sam posvćena poslu koji volim da radim, uporna i istrajna. Mogu da motivišem možda nekoga svojom pričom, a to je da sam pre godinu dana upisala Master na FDU Teorija dramskih umetnosti i medija, nakon 17 godina od prvog pokušaja na prijemnom za glumu, vratila sam se na Fakultet i bavim se onim što me čini srećnom, a to je jako važno za svako mlado biće kome ja predajem da zna. Spremam Master rad trenutno i neki projekti su na čekanju, ali ima dosta planova, što bi rekli ljudi: Biće, polako.