Milan Marić: Da sam neko, vratio bih ljudima ponos

Osvrćući se na poslednju deceniju 20. veka, Marić kaže koliko smo svi njome ostećeni, bez obzira na godine.

- Iz nas često govori trauma, a ne objektivno sagledavanje stvari. Možda toga nismo svesni, ali mi jesmo kolektivno traumatizovano društvo… Prvo rat, zatim inflacija, sankcije, proterivanja, bombardovanje. Imamo određenu vrstu straha…Nešto što iz nas prvo govori zbog onog što smo proživeli - naveo je glumac.

Marić kaže da se danas sve svodi na priznavanje ili nepriznavanje zločina, ali posledice svega toga će odrediti našu budućnost.

Ne postoji, kaže, ispravan način nošenja zbog same situacije, jer svi smo podjednako oštećeni.

Ipak, Marić ističe: “Moramo da živimo jedni sa drugima…Najmanje što zaslužujemo jeste da razumemo šta se sve tada desilo, nama lično, šta nam se dešavalo u telima, mislima, šta nam se dešavalo s emocijama. To nisu male stvari”.

Glumu je zavoleo jer mu daje slobodu, međutim, tokom školovanja nije bio veliki “fan” antike. Kako kaže, na fakultetu mu je sve bilo “prehermetično, preozbiljno”.

Međutim, desio se “Fabrov Olimp”, pa zatim i “Edip” u režiji Vita Taufera, koji su mu pokazali kako je antika zanimljiva. Stavljajući se u ulogu kralja Edipa, Marić kaže da za njega biti vladar znači odgovornost, jer je za napredak civilizacije potreban određeni set pravila. “Ne moramo se voleti, ali mislim da se moramo poštovati”, kaže glumac.

Na pitanje “da si vladar, šta bi prvo uradio”, odgovara i na pitanje “da je on neko”. S obzirom da ne voli nepravdu, eksplozivnost i impulsivnost, da je vladar postarao bi se, kaže, da što više ljudi bude srećno i zadovoljno svojim životima. “Voleo bih da im vratim neku vrstu ponosa, radosti”, zaključuje Marić.