"Pod sramotom živi naše pokolenje": Bolna misao iz 1910, danas ista muka

Pesmu punu ogorčenja iz jednog od najburnijih i najsudbonosnijih razdoblja srpske istorije mogli smo da čujemo pre dva dana (19. mart) u Skupštini Srbije u prvom obraćanju opozicionog poslanika Dragana Đilasa.

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigao se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči u džepove.
Mesto svetle istorije i grobova.

Ostala nam još prašina na hartiji,
Ko jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnjenje,
Naraštaji, koji sišu ko pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

U pesmi "Naši dani" lirskim jezikom je sažeta crna hronika početka dvadesetog veka. Kako pesnik potresno svedoči, bili su to dani velikih razočaranja. Majski prevrat iz 1903, kako je negde zapisano, izmenio je sirotinji jelovnik tako što su sa "luka i sirćeta prešli na sirće i luk". Srbija je postajala sve gadniji "vašar političkih kockara, trgovaca klasa i liferacija, prodavaca časti i dostojanstva". 

Čak iako je površno čitamo pesmu "Naši dani", ona je toliko autentična, i toliko prikladna ovom ogoljenom vremenu u kome živimo. Dublji izraz Disove poezije, iako svojevremeno osporavane i nepravedno kritikovane, danas tek dobija na značaju, jer smo svi počeli da osećamo talog na duši. Dis je to osećao vek ranije, bio mnogo pronicljiviji, dublji, i mnogo iskreniji od svog vremena i svojih savremenika koji su svojim izrazom pratili forme tog vremena, navodi sajt lektira.me.

Kako vama zvuči ova pesma 114 godina kasnije? Da li se slažete sa jezikom čuvenog pesnika i osećate li da živimo ono što je on tada zapisao?

Đilasovo recitovanje u Skupštini bilo je izražajno, jer svako ko je hteo da čuje i razume reči o "sramoti našeg pokolenja" osetio je da govornik ukazuje na važnost trenutka odnosno hitnu potrebu da lečimo društvo i domovinu. Svašta se čuje iz Doma Narodne skupštine godinama, ponižen je taj naš dom, ali poezija velikana našla je put do nje.

Veliki srpski pesnik i rodoljub Vladislav Petković Dis rođen je 10. marta 1880. u Zablaću kod Čačka, a umro 16. maja 1917, kod Krfa. Detalje iz njegove biografije možete pročitati OVDE.