Nije podržao Vučića, pa na početku 2024. dao ostavku u Narodnom pozorištu

Osvrnuvši se na period proveden na čelnoj poziciji Opere nacionalnog teatra u Beogradu Nikola Mijailović je kazao:

- Ponosan sam na izuzetne uspehe i nove snage kojima sam ojačao ansambl. Ostavio sam plan rada za celu 2024. godinu i zahvaljujem se svima na saradnji i podršci.

Imenovanje čuvenog baritona Nikole Mijailovića na mesto direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu bilo je, podsetimo, jedan od prvih poteza glumca koji je nepuna dva meseca ranije postavljen za vršioca dužnosti upravnika nacionalnog teatra Svetislava Goncića. Mijailović je do tada bio u Upravnom odboru ove kuće, i to čitave tri godine, a Goncić je u međuvremenu, krajem 2022. "izašao" iz v.d. statusa postavši upravnik Narodnog pozorišta. I sam Goncić je potvrdio u saopštenju da je Mijailović otišao s čelne pozicije Opere, navevši da je "s velikim umetničkim entuzijazmom obavljao jedan od najodgovornijih poslova u Narodnom pozorištu".

A kada je decembra 2021. postavljen na mesto direktora Opere Narodnog pozorišta Nikola Mijailović je za Nova.rs izjavio:

- Prihvatiti se u ovom trenutku obaveze da vodite ansambl Opere nacionalnog teatra, kada je kovid još prisutan i ne nazire mu se kraj, mnogi smatraju suludim. Istina je da nema nepovoljnijeg trenutka, ali mi se do sada uvek sve dešavalo u pravom trenutku. Nemam strah, naprotiv, stalo mi je.

Bariton Nikola Mijailović postavljen je tada, kao nestranačka ličnost, na mesto direktora Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Iako nije želeo dodatno da obrazlaže razloge za neopozivu ostavku, ali, podsetimo, među 2.000 ljudi koji su uoči izbora 17. decembra stavili svoj potpis, odnosno dali podršku listi "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", bio je veliki broj članova Opere (Jadranka Jovanović, Sanja Kerkez, Jasmina Trumbetaš Petrović, Željka Zdjelar, Ljubica Vraneš, Ivica Tomašev, Dragoljub Bajić), na čelu sa upravnikom Narodnog pozorišta Svetislavom Goncićem. Ali, Mijailović, interesantno, nije bio među njima.

Dojučerašnji direktor čovek je impresivne biografije. Rođen je u Beogradu a nakon završenog klavirskog odseka srednje muzičke škole "Dr Vojislav Vučković", sa samo 20 godina diplomirao je na Bečkom konzervatorijumu a sa 23 godine je magistrirao na "Kertis institutu za muziku" u Filadelfiji.

Nakon usavršavanja u Operi Bastilja u Parizu i Muzičkoj akademiji zapada u Santa Barbari, svoje pevačko obrazovanje zaokružuje diplomom Milanske Skale 1999. godine.

Bio je prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, a kao redovni profesor šef je Katedre za solo pevanje Fakulteta muzičke umetnosti.

Pobednik je bio Međunarodnog takmičenja "Lučano Pavaroti" u Filadelfiji 1995, dobitnik prvih nagrada na takmičenjima studenata muzike SFRJ u Herceg Novom 1991. "Mario Lanca" u Filadelfiji 1995, kao i treće nagrade na takmičenju "Lejla Genčer" u Istanbulu 1997. godine.

Nastupao je u operskim kućama širom sveta od milanske Skale, Boljšoj teatra, Venecije, Verone, Las Palmasa, Drezdena, Hanovera, Lajpciga, Tokija, Seula, Pekinga, Beča, Katanije, Tel Aviva…

A kada je postao član Upravnog odbora ove kuće bio je, kako je priznao, iznenađen:

- Nemam kontakte ni sa jednim ministarstvom, vodim prilično miran život. Tada sam rekao da ko god da me se setio, zahvalan sam, jer ako mogu svojim znanjem i iskustvom da doprinesem svojoj državi, Narodnom pozorištu, biće mi čast… Moja majka Radmila Smiljanić me je po ovoj zgradi Narodnog pozorišta šetala još u stomaku. U bifeu me je Ljubinka Bobić hranila ćevapčićima, a prvi nastup u praizvedbi opere "Otadžbina" Petra Konjovića, u kojoj sam pevao ulogu unuka, imao sam kad sam imao deset godina. Tako da je sve iz mog detinjstva vezano za Narodno pozorište…