Kako je Laušević govorio o životnom "padu" i nedelu Šešelja (VIDEO)

Porodica je saopštila da je Žarko Laušević umro posle kraće i teške bolesti, a ovako je opisivao životni pad.

Bilo je to gostovanje Narodnog pozorišta iz Zenice u JDP-u sa predstavom po tekstu Siniše Kovačevića, u režiji Vladimira Miličina. Laušević je tad bio u zenitu popularnosti i u predstavi je igrao naslovnu ulogu, za koju je dobio Sterijinu nagradu 1990. u Novom Sadu, ali i mnoge druge.

- Kad sam istu predstavu pokušao da odigram u svom matičnom pozorištu, dogodio se jedan od najmračnijih događaja u istoriji jugoslovenskog teatra. Vojislav Šešelj, lider Radikalne partije, pojačan sa jednim bivšim popom, Žarkom Gavrilovićem i njegovom Svetosavskom strankom, divljački su prekinuli moju predstavu i onemogućili njeno izvođenje - zabeležio je u svojoj knjizi poznati glumac.

Problem je bila scena seksa - Sveti Sava u ovoj predstavi pre nego što se zamonašio vodi ljubav, što je za pomenute očigledno bilo jako uvredljivo po lik i delo jednog sveca.

Pedesetak pripadnika takozvanog Srpskog omladinskog bloka, predvođenih Žarkom Gavrilovićem i Vojislavom Šešeljem, pojavilo se na galeriji JDP-a, odakle su urlali patriotske parole, psovke i kletve upućene umetnicima. Uprkos tome, glumci su izašli na scenu.

- Ja vas najlepše molim da svoj sud, ma kakav on bio, sačuvate za kraj predstave - poručio je Laušević, a onda se dogodila scena od koje će vas i danas proći jeza.

- Tragično danas izgledaju snimci na kojima se čuje kako glasovi glumaca pokušavaju da nadjačaju glasove rulje; tragično izgleda izlazak Aleksandra Berčeka na scenu i pokušaj da umiri publiku; tragično je svedočenje o tome kako je Milena Dravić otišla na galeriju u mirovnu misiju; tragična je Lauševićeva molba Gavrilovićevim pitomcima da "svoj sud, kakav god on bio", sačuvaju za kraj predstave. Najjezivija i gotovo proročanska je scena kada Laušević, u srednjovekovnom kostimu, s rukom na grudima i uplakanim glumcima iza sebe, smirenim glasom izgovara: "Odigraćemo celu predstavu. Niste vi veći Srbi ni od mene, ni od Siniše Kovačevića, ni od bilo kog učesnika ovde. Počećemo iz početka" - piše Vreme.

Posle toga Lauševićev život postao je pakao.

Mada je veliki broj intelektualaca, umetnika, ali i kompletno sveštenstvo osudilo sraman čin Gavrilovića i "njegove dece", pripadnici Srpskog omladinskog bloka i Srpske svetosavske stranke su tek tad počeli da proganjaju Lauševića, prekidali su mu predstave, čekali ga ispred stana, pretili smrću njemu i njegovoj porodici...

- Da nije bilo te noći, ne bih dobijao pretnje da ću biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo posle ovog događaja ću, po savetu policije, kupiti pištolj, a posle još jednog nemilog događaja u “Bojanu Stupici”, dakle, ponovo pod istim krovom, taj isti i početi da stalno nosim sa sobom u kožnoj torbi - opisao je početak svoje tragedije.

Nedugo zatim, u noći između 30. i 31. jula 1993. godine u jednom podgoričkom kafiću našao se u situaciji u kojoj je u samoodbrani pucao iz tog pištolja. Dva mladića su smrtno stradala, jedan je ranjen, a Žarko osuđen, zatvoren, progonjen...

Povratak glumaca je 2015. posle teških 16 godina publika gledala u filmu "Smrdljiva bajka" Miroslava Momčilovića.