"Kralj je umro, putuj mirno": Marčelo Albahariju

– Njegovo stanje s vremenom se pogoršavalo i više nije bilo prilika za naše duge razgovore na Zemunskom keju i zajedničke književne večeri. A one su bile iščašene koliko i ozbiljne – navodi Marčalo.

Prisetio se i kada je jednom u Zagrebu Albahari smislio da obojica navuku kapuljače i tako govore o knjigama, jer će im to dati "ulični kredibilitet".

– Drugom prilikom, ubio bih se od objašnjavanja da izabranica glavnog junaka „Životinjskog carstva“ zapravo ne postoji, da je otelotvorena savest; David bi onda uzeo reč i stidljivo kazao da je možda tako, a da je možda protagonista naprosto napušen pa umišlja dijalog („Mislim, eto, njoj je ime Marijana…“) – napisao je Šelić na društvenim mrežama dodajući:

– Uprkos njegovoj skromnosti, od njega se mnogo moglo naučiti; neke savete pamtim zauvek („Srećan sam kad skratim rečenicu makar za jednu reč“). Kada je govorio o književnosti, pretvarao se u ushićenog dečaka; onda bi odjednom kazao nešto brižno, potpuno očinski, ali usputno; potom bismo nastavili razgovor kao drugari. Na toj poslednjoj promociji, i dalje sam, kao i uvek, štreberski teoretisao: ko je taj kralj u priči? Bog, život, sloboda? Svako od tih značenja moglo se učitati. Ali, u suštini, znao sam: kralj je bio ljubav. Kralj je umro. Putuj mirno, prijatelju moj…

Jedan od najvećih pisaca David Albahari preminuo je u 75. godini nakon duge i teške bolesti.