Bjela: Koja god da je cena slobode, nije velika spram apatije

Život na Balkanu podstakao ga je, možda i podsvesno, da pravi filmove koji vraćaju veru u ljude, priznaje Bjelogrlić koji kao glumac, reditelj, producent i scenarista, istražuje i pomera granice, postavlja kriterijume, obara rekorde...

Iako navikli na ekrane ili bioskopska platna, Bjelu je publika u Crnoj Gori imala priliku da gleda proteklog vikenda u Crnogorskom narodnom pozorištu u predstavi "Let iznad kukavičjeg gnezda" Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Žanka Tomića. Predstava koja živi skoro dve decenije izvedena je u subotu i nedelju uveče pred punim gledalištem koje je sa oduševljenjem pratilo komad. Dugim stojećim ovacijama i gromoglasnim aplauzom prisutni su na kraju pozdravili ansambl, najviše Bjelogrlića u dobro poznatom liku Mekmarfija.

Dragan Bjelogrlić u razgovoru za "Vijesti" otkriva zbog čega je "Let iznad kukavičjeg gnezda" za njega poseban komad i paradigma današnjeg vremena kada je sloboda sve ograničenija, manje dokučiva, ali i nikad vrednija i potrebnija... Na svojoj koži je, kaže, osetio razne udare zbog izgovorenih reči, ali od svojih ideala neće dići ruke i dopušta svojim delima da govore za njega.

Predstava "Let iznad kukavičjeg gnezda" igra se od 2005. godine, a Bjelogrlić je jedan od dva stalna člana koja se nisu menjala. Bjelogrlić je u razgovoru prokomentarisao kakve utiske nosi iz Podgorice, kao i koliko je tema koja dominira u predstavi danas važna.

- Mogao bih o tome veoma dugo da pričam... Pošto predstava traje tako dugo stvorio se i jedan fenomen, a dosta je razloga za to. Uzrok svemu je svakako to što je u pitanju izvanredan tekst, a očigledno smo i mi u startu napravili dobru predstavu, još pre 18 godina. Igrali smo je skoro 250 puta i ne znam da li se ikada desilo da nije bila rasprodata - rekao je Bjelogrlić, pa dodao:

- Pošto je ova priča svojevrsna oda slobodi, a to je univerzalna tema, kako su godine prolazile i okolnosti se menjale, prvenstveno u Srbiji, gde smo mi kontinuirano pre desetak godina počeli da doživljavamo manjak slobode na svim poljima, to je dalo još jednu dimenziju ovoj predstavi. Možda to nije slučaj samo sa Srbijom, možda je svet generalno postao manje slobodan. Čak i u zemljama koje su mnogo demokratičnije od Srbije oseća se neka stega ovog novog sveta koji očigledno nekim sistemom drugih vrsta zabrana i nesloboda guši savremenog čoveka, tako da je predstava aktuelnija danas nego kad je postavljena pre 18 godina.

Kada govorimo o slobodi, kazali ste jednom prilikom za sebe da predstavljate neku vrstu opasnosti za mnoge političke činioce, ali i da niste miljenik nijednoj vlasti. Smatrate li da je visoka cena slobodnog mišljenja, kritičkog stava i uopšte slobode, iako zarad opšteg boljitka? Hoće li slobodoumnici, ili pak buntovnici, uvek bivati proglašeni ludima (kao što je to u predstavi), izdajnicima (što je često slučaj u javnom životu), ili slično etiketirani, možda i prognani? Osećate li to možda i na svom primeru?

- Da, ja sam u poslednje vreme na svojoj koži osetio razne udare, isključivo samo zbog nečega što sam rekao. Da to doživljavam u ovim godinama, za mene je poraz. Da mi je nekao pre mnogo godina rekao da ću sada, u ovim godinama, nakon svega što sam uradio, imati problema sa određenim strukturama samo zato što nešto govorim ili zato što nešto glasno govorim, ne bih u to verovao. No, čovek se navikne na sve, pa sam se i ja navikao na to. Ono zbog čega najviše volim da igram ovu predstavu, između ostalog je i to što je ona postala neka paradigma tome da je čovek, kao po pravilu, digao ruke od univerzalnih vrednosti, slobode, pravde, morala... Ona pokazuje i to da svi žele da kreiraju neki svoj mikrosvet u kojem će funkcionisati, bez želje da se mešaju u neke krupne stvari, jer su te krupne stvari nepromenljive, nedodirljive, ne zaslužuju to... U toj vrsti apatije u kojoj živim, ja sa tim zaista ne mogu da se pomirim - rekao je Bjelogrlić i dodao:

- Onda mi svaka cena koja dođe na naplatu nije velika, koliko god da je povremeno bolna. Spreman sam na to, zato što mi je sve drugo mnogo gore. Mnogo su mi gori apatija, ravnodušnost, bežanje... Ja pričam iz iskustva sredine u kojoj živim, a pretpostavljam da tu i nema mnogo razlike, što se potvrđuje i time da tokom ove naše eks-jugoslovenske turneje koju ste pomenuli, ljudi nakon predstave svuda reaguju isto, imaju iste emocije i zaključke koje iznose, tako da je to očigledno neka sveopšta atmosfera u kojoj živimo - istakao je proslavljeni glumac i u dahu nastavio:

- Znate, ovaj tekst je nastao šezdesetih-sedamdesetih godina kada su ljudi još verovali u neke velike ideje. Danas, kao da je sve zamenjeno nekim samo pragmatičnim pristupom životu, hedonizmom i time da, kao i u ovoj predstavi, postoji jedan sistem koji je uspostavljen, a spram kojeg pojedinac ne može ništa. Stoga, ljudi prosto dižu ruke, pokušavaju da kreiraju neki svoj mikrosvet u kojem će biti ušuškani i dobro se osećati, što je, po mom mišljenju, ogroman poraz jednog društva, a ako je tako na nivou čovečanstva, onda je to i poraz čovečanstva. No, možda je sve to neka faza istorije, jer 50 godina u istoriji nije mnogo, a možda je i neki drugi pravac kojim je svet krenuo, pa ne znamo gde će završiti - rekao je, između ostalog, Dragan Bjelogrlić u intervjuu za podgoričke Vijesti.