Dragan Ilić o današnjim medijima i kvazi eliti

- Za mene su najvažniji programi oni koji još uvek brane dignitet televizije - Drugi, Treći program RTS i neki od digitalnih kanala još uvek imaju pristojan dokumentarni, naučni i filmski program. Ali to je pet posto programa, kao devedesetih biračko telo Građanskog saveza. Ostalo je zabava. Televizija je postala medij spektakla. Izgubila je najpre obrazovnu funkciju, a informativna je kompromitovana pritiscima centara moći. Ostali su zabava i marketing. Neko vam stalno nešto valja u programu. A za informisanje ljudi pronalaze i druge, alternativne kanale - kaže Dragan Ilić.Sa sagovornikom podkasta o medijima, koji je po nazivu emisije koju je kreirao, a potom i novinske kritike koju piše poznat i kao TV manijak, razgovaralo se o izuzetno gledanim četvorosatnim emisijama, o svadbama od milion evra i novogodišnjim programima, o posledicama podele na "Ruse i Amerikance", kao i o tome kako se važne društvene teme svode na nivo dnevne politike i da li televizija kreira ukus publike ili mu podilazi.

- Nije realno od medija očekivati previše i u pozitivnom i u negativnom smislu. Ispada da bi televizija trebalo i da vaspitava decu i da stvara ekološke navike, etičke standarde…Ako ne očekujete ništa, prijatno ćete se iznenaditi. Ako očekujete da televizija bude zamena za institucije, to je nerealno.Kao kritičar, ali i jedan od voditelja evrovizijskog takmičenja, Ilić analizira geopolitičku funkciju ovog događaja, tezu da je Evrovizija spektakl za siromašna društva, govori o raspadu Državne zajednice SCG na Beosongu, a o fenomenu Konstrakte pored ostalog kaže:

- Konstrakta je mini kulturološka subverzija. Nije mi palo na pamet da će promeniti paradigmu medija, ali je lepo da je taj autentičan izraz još uvek moguć. To je kao da Fulam osvoji Premijer ligu, kao osećaj koji ti daje Brus Li.

Ilić kaže da je beogradski elitizam u medijima veoma opasan i da je i sam nailazio na otpor u Devedesetdvojci u pokušaju da emisiju pravi iz različitih mesta u Srbiji.- Ne samo tad, nego i kad sam radio TV manijaka, slušao sam ozbiljne primedbe o tome da taj sadržaj možda neće razumeti neko u Šapcu, kao da mi u Beogradu imamo neki super smisao za humor za razliku od Šapčana. Elitizam Beograda je ozbiljan problem.