Lordan Zafranović: Moj film o Jasenovcu videće ceo svet

Za 60 godina rada snimio je više od 100 filmova, a prvi sa svega 17 godina. Inače je i prvi magistar filma na prostoru bivše Jugoslavije i praški je đak.

Susret sa ustaškim zločinima u Jasenovcu obeležio je njegovu karijeru u ratnoj trilogiji "Okupacija u 26 slika", "Pad Italije" i "Večernja zvona". Da li će "Zlatni rez 42" čije je snimanje počelo u avgustu prošle godine biti tačka na sve neispričane priče o zločinima počinjenim u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata? Kada će publika ovaj film moći da vidu u bioskopima? Zašto je za njega film više od života? Kako običan čovek postane mrzitelj, mučitelj i ubica?

- To je izuzetno značajna nagrada, naročito u fazi kada čovek sumira sve što je uradio do sada. Čini mi se da je to neka kruna i zato je ona za mene i sve moje saradnike koji su sa mnom radili sve te filmove najznačajnija nagrada. Sa velikim zadovoljstvom ću je uzeti u ruke naročito i zato što je napravio veliki kipar Meštrović i što je ona simbol Beograda.

U avgustu prošle godine počelo je snimanje filma "Zlatni rez" i to sa Mikijem Manojlovićem koji do sada sa Zafranovićem nije radio. Kako je glumac kazao prošle godine, kada je njemu uručena nagrada Beogradski pobednik, Lordan Zafranović je jedini reditelj praške škole s kojim nije radio. Sada je i to došlo na red.

- Miki je veliki glumac i čast i zadovoljstvo mi je da mogu sa Mikijem da prenesem određena osećanja na gledaoce. Upoznao sam ga davnih godina, kada je bio mladi glumac i kada je došao u Zagreb da snima "Slučaj oblak", čini mi se da se tako zvao film. Bio je mladić ogromne energije. Kada smo pričali posle toliko godina za ovaj naš film, učinilo mi se da je ta energija ušla u duhovni svet, a to je upravo ono što mi treba. On igra jednog sveca, nešto što je sveto, obasjano čudesnom svetlošću i čini mi se da je taj njegov duh koji je danas bogat iskustvom i osećajima, uspeo da u dva do tri kadra prenese na platno. Da ga sabije u taj filmski kvadrat. On je čovek ogromnog iskustva, ne samo filmskog nego i životnog. Dolazi jedan zreo fluid u taj film, a to je on. On će da donese nešto čudesno, verujem to, i to je moja namera. I čini mi se da smo donekle uspeli – kazao je poznati reditelj gostujući u emisiji Uranak na K1.U okolini Knjaževca snimljeni su letos prvi kadrovi Zafranovićevog novog filma za koji je u nekoliko intervjua kazao da će biti "žestok i beskompromisan".

- Sreo sam se sa tim užasnim zlom negde sedamdesetih godina. Pre toga sam radio kao amater eksperimentalne filmove koji su bili slobodni, široki, pa sam nakon Akademije pravio filmove za publiku, jer sam tamo učio kako se prave filmovi za bioskope. Kad sam se sreo sa tim zlom u Jasenovcu, sedam dana mi je trajala ta muka - da li je moguće da jedno ljudsko biće pravi toliko zla? Stavio sam film u funkciju, to se na filmu mora prezentovati najširoj publici. Onda je krenulo, međutim, nije išlo s tom temom. To je bila tabu tema. Napravio sam najpre dokumentarni film misleći da ću jednog dana da napravim igrani. Negde osamdesetih godina smo Diklić i ja napisali jedan scenario, više on nego ja, ja sam bio saradnik. Na kraju balade je to palo jer je došao rat i onda sam ga aktivirao pre pet ili šest godina i pokušao da ga vratim u život. Javnost manje-više zna šta je sve bilo i na kraju balade došli smo do producenta koji zaista hoće da to napravi – kazao je reditelj.

Tema Jasenovca je, kako je kazao, ostala nerešena gotovo 70 ili 80 godina.

- Razne ideologije državne, i Jugoslavije i kasnije, nisu dozvoljavale da se to pitanje otvori. Stalno su to bili dogovori i kompromisi između dve strane, hrvatske i srpske. Nemoj ti meni ovo, a ja tebi neću Jasenovac. To su bili stalno neki dogovori. U tim dogovorima su stradali ljudi koji su hteli da to rade. Upali bi u neki od tih dogovora i više nije bilo govora o tome, bilo je nemoguće dobiti novce. Danas su u Evropi nacionalne kinematografije, idu preko određenih nacionalnih fondova i ako tema nije tom nacionalnom programu okej, onda ona neće biti finansirana. Vrlo je jednostavno. I onda se taj film ne može napraviti. Posebno taj film koji je skuplji, zahteva pripremu veliku i određene novce koji bi trebalo da daju taj sjaj kako bi film išao u bioskope, u svet. Da ima zrelost. Da taj film dođe do svakog gledaoca u svetu, to je moj cilj – kazao je Zafranović.

Zafranović je kazao da je uvek bio osetljiv na agresivni nacionalizam, odnosno, na fašizam.

- Od 1941. do 1945. napravljeno je, ne samo na ovoj teritoriji nego u celoj Evropi, toliko zla da me je bilo stid što sam ljudsko biće zbog načina na koji je to izvršeno u logorima. To je poniženje čoveka do krajnjih granica da te je stid da pripadaš toj vrsti, da si ljudsko biće. To je toliko jako na mene uticalo, ta tema zla, na mene kao nežnog umetnika koji je radio svoje teme iz Dalmacije, svoje traume, nihilizme, otuđenja, pobune... Zlo je u svakom od nas i ono može, s obzirom na momenat ideologije, nekog rasula u svetu... napraviti tolike količine zla, i pojedinačno i opšte zlo, da je to fascinirajuće za filmaše moje kategorije.

Poznati reditelj kazao je da scenario nije menjao zbog te eventualne krađe, već da bi ga osavremenio.- Želeo sam da to bude film relevantan za vreme u kojem danas živimo. Napravljen je 30 ili 35 godina ranije, u drugačijoj ideološkoj situaciji. Jednostavno sam ga približio gledaocu danas sa scenama koje su mene interesovale i uzbuđivale, koje nisu bile u scenariju. Osnova je na Diklićevom tekstu i dokumentarnom delu, ali čini mi se da je ovo, po meni za sada, jedna estetika koja prevazilazi taj dokument i ulazi u druge sfere. Dešava se. Cilj mi je da estetski napravim novi film, to mi je želja, imam saradnike i glumce koji će me pratiti u toj novoj estetici – kazao je Zafranović.

- Sada smo u fazi priprema, svaki detalj igra, dolazimo do konačnog izbora glumaca. Manje-više imamo gotovo sve. Izgrađujemo ono što bi trebalo biti studio, logor. Stvaralačka faza je na delu gde ja prenosim svoje ideje na saradnike i oni to realizuju po sektorima. Ide dosta dobro. Snimanje počinje 1. juna, a do tada su intenzivne pripreme.