Joko Ono o poslednjim danima Lenona: Kao da je slutio

Prenosimo tekst Joko Ono u celosti:

Na jednom nivou on je ostao klinac kakav je bio u svom rodnom gradu. Činjenica da je zadržao svoj detinjast karakter verovatno ga je spasila i mnogo mu pomogla kada je pisao pesme jer je uvek mogao da se seti kako je to biti dete.

Prvi put kada smo se sreli, nisam znala ko je on, ali smatrala sam ga veoma privlačnim – imao je šarm koji je bio veoma privlačan i simpatičan. Mislim da je to zato što je bio tako iskren. S obzirom da sam došla iz Njujorka, trebalo mi je neko vreme da se zainteresujem za Engleze, a Džon je bio prvi sa kojim sam se povezala; bilo je u njemu nečeg tako ljudskog. Nikad nije lako biti svoj, ali Džon je bio veoma dobar u tome.

Nisam baš srećna zbog toga, ali jedna od mojih najjačih uspomena na Džona je kada me je prvi put nasmejao. Samo je zgrabio jabuku koja je bila na mojoj izložbi, zagrizao je i pogledao me. Bila sam veoma uznemirena jer je to bio moj posao. Pomislila sam, kako se usuđuje, kakav bezobrazluk!

Samo sam ga pogledala i video je da mi se to ne sviđa, a on je ovo registrovao i stidljivo se osmehnuo i vratio jabuku na postolje. Bila sam veoma uznemirena, ali kada sam razmišljala o tome nakon što je otišao, delovalo mi je prilično slatko.

Imao je veoma nežan pogled na svoju prošlost. Mislio je o Liverpulu kao o mestu koje je neverovatno divno. Nisam to čula od mnogih drugih u to vreme. Neki ljudi koji napuste grad u kojem su rođeni ili odrasli kažu: „Hvala Bogu što sam otišao“. Ali, Džon je uvek mislio da je to odlično mesto i voleo ga je.

U poslednjoj nedelji svog života planirao je da poseti svoju Englesku. Želeo je da ode u Liverpul i svom sinu Šonu pokaže grad iz kojeg je potekao.

Sve vreme je govorio o veoma zanimljivim stvarima, posebno pred kraj. Kao da je slutio da će se nešto desiti njegovom životu i sve promeniti. Ali, ako poslušate njegovu pesmu “Imagine”, videćete da je sve što je pokušavao da kaže svom sinu Šonu u to vreme, unutra. Sve to. Ostao je do kraja svoj.