Hrana je više od kalorija: Ako sprema nesrećna osoba ...

- Nemamo uvek vremena za kuvanje, pa ponekad kupujemo hranu za poneti iz nekog poznatog restorana. Sve je sveže i vrhunskog kvaliteta. Jednostavna dobra hrana. I uvek ukusno.

I jednog dana smo kupili hranu i sve to bacili. Nije da je bilo neukusno; bilo je nejestivo. Iako realno, sve je bilo sveže. Isti rezanci, isti pirinač, povrće. Dosta svega. Ali neukusno do te mere da je nemoguće jesti. Kao stiropor. Iako ima soli i začina...

A onda smo svratili da kupimo kolačiće. Konobar na izlogu pita: zašto ne ručamo? Moramo reći da je iz nekog razloga prošli put bilo veoma neukusno. A loš ukus u ustima je dugo trajao.

Konobar je uzdahnuo i priznao da su mnogi protestovali - to je bio loš ukus.

Ne, kuvar se nije promenio. Sve radi isto. Iako je veoma tužan – umro mu je otac, kojeg je mnogo voleo. Brine, tuguje, plače, ali radi. Porodica mora da živi, zar ne?"

U stanju akutne tuge, osoba prenosi svoju energiju na hranu. Njegove organoleptičke osobine se menjaju, ukus mu se menja - eksperimenti su pokazali da postoji veza.
Na kraju krajeva, postoji staro verovanje da se sveže mleko ukiseli u prisustvu veštice i da se testo ne diže. A veštice su se uglavnom smatrale duševnim bolesnicima ili onima koje su odlikovale krajnja zloba i zavist. Ili oni koji su patili od teške depresije.

Tako se verovalo.

Zato, hrana može postati neukusna čak i za iskusnog kuvara. A ako nas zao čovek leči, možemo se čak i otrovati - energetski nervni sistem će reagovati na takvu "poslasticu".

Takođe je obično bilo zabranjeno uzimati hranu od bolesnih, nesrećnih ili siromašnih – uz hranu ste mogli poneti i tuđu negativnost. Naročito ako poznajete osobu ili jasno vidite znake bolesti ili zla...

Hrana je energija. Nisu samo kalorije. To je takođe suptilnija "emocionalna energija", kako je neki naučnici sada nazivaju. Zato pazite šta jedete i ko vam kuva, ako ste osoba sa visokom osetljivošću.